Наука

Свети Симеон: Православно наслеђе у Србији

Стефан Немања, српски владар или пустињак, телесни отац Светога Саве или његов духовни син? Ко је заправо овај човек? Вечерашњи скуп, ипак, није посвећен Немањи, нити нама који учествујемо; није посвећен чак ни Немањином завештању, већ нечем много значајнијем од свега наведеног заједно, а то је Предање са великим почетним словом. Предање јесте Божје Откровење човеку. Предање јесте продужетак Откровења љубави: „Јер, Бог толико заволе свет да је дао свога Јединородног Сина да ко год у Њега верује не пропадне, него да има живот вечни“ (Jн. 3, 16).  Догађај тог Откровења је Личност Богочовека Христа - кога Апостоли проповедаше, а Свети Оци сачуваше. Због тога Предање не може бити поједностављено на традиционални обред, већ се може осетити као доживљај Личности тог Откривења љубави, доживљај Богочовека Христа у Цркви Христовој. Ово Предање, овај легат потврђује у лику Немање да је он нови делегат Божији и као такав служитељ Божије службе у овом свету.

Презвитер Александар Стаменковић: Душа после смрти

Светосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог Преосвештенства Епископа г. г. Теодосија наставља недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Четрнаесто по реду предавање 21. фебруара 2017. године приређено је поводом Задушница. На тему Душа после смрти говорио је презвитер Александар Стаменковић, магистар богословских наука.

Основан Центaр за руске студије ФПН

Центaр за руске студије званично је конституисан на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Центар треба да представља простор за упознавање са Русијом, да садржи информативни и научноистраживачки центар, електронску и класичну библиотеку. Декан ФПН-а проф. др Симић изјавио је тим поводом: -Нисмо се озбиљније бавили Руском Федерацијом на Факултету и ту празнину ћемо сада испунити. Важно је научноистраживачки приступити политичким структурама које утичу на свет у коме живимо.

Упокојила се ћерка Димитрија Станилоја

Лидија Станилоје, ћерка светски познатог румунског православног теолога Димитрија Станилоја, упокојиla се у Господу 17. фебруара 2017. године у 83. години живота, а сахрањена је у манастиру Черница, недалеко од Букурешта. Лидија Јонеску Станилоје рођена је 8. октобра 1933. године у Сибиу (Сибин) од оца протојереја др Думитрија и мајке Марије Преотеаса. Студирала је атомску физику на Универзитету у Букурешту од 1951. до 1955. године; њена теза је било прво дело у Румунији из теорије нуклеарне физике. Радила је у одељењу за физику, па је избачена с посла када је њен отац ухапшен 1958. године. Од 1961. године радила је као професор технологије.

Парадокси емпатије

Предавање бившег примаса Англиканске цркве – Архиепископа Кентерберијског
др Рована Дагласа Вилијамса у Минхену
”О саосећању као моралном и философском проблему”

У Минхену постоји фондација која се зове Carl Friedrich von Siemens Stiftung, нека врста минхенског ”Оксбриџа” (Оксфорда и Кембриџа), која у оквиру циклуса предавања из различитих научних дисциплина позива најпроминентније предаваче са свих страна света. Извесан елитистички spleen даје печат овој институцији, јер се позиви публици на таква предавања уручују ексклузивно и лично у виду писаних позивница, коју директор ове фондације проф. др Хајнрих Мајер лично адресира.