Саопштења

„Вечерње новости” – озбиљан лист или фабрика лажи?!

Епископ бачки др Иринеј: „Вечерње новости” – озбиљан лист или фабрика лажи?!

Као главни текст „Вечерњих новости” од 15. јула текуће године најављен је на насловној страни, словима од близу два сантиметра (док сâм назив листа има слова од око сантиметар и по), текст новинарског двојца Р. Драговић – Ј. Керблер, посвећен шестом састанку Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције о улози Алојзија Степинца пре, током и после Другог светског рата. Наслов најаве са насловне стране гласи: „Потписано: Степинац је мученик?!” Наднасловом се тврди да је то „шок на крају рада комисије”, а поднасловом да „у заједничком саопштењу нема ни слова о његовој улози у злогласној НДХ” и да „у СПЦ незванично признају” (ни назнаке, наравно, о томе ко „признаје”!) да је став српске стране у овом дијалогу био „необично снисходљив према римокатолицима”. Сâм тако бомбастично и сензационалистички најављени текст носи још лажљивији и покваренији наслов: „Степинац мученик, ни слова  о злочинима!”, са пикантним поднасловом којим се преноси став историчара др Вељка Ђурића да су „у размени научних аргумената Хрвати очигледно однели победу” (стр. 4).

Епископ бачки Иринеј: Неславно пропадање славних новина

Неславно пропадање славних новина
или како се „Вечерње новости” против банкрота боре лажима о Српској Православној Цркви

Четворогодишње стрмоглаво пропадање „Вечерњих новости“, очај запослених и њихова молба држави као сувласнику да њих и њихову кућу спасе од менаџмента, урушавања тиража свих издања, мобинга, изгубљених парница, вишемилионских дугова и, напослетку, блокаде рачунâ пред банкрот, – за који се надамо да ће ипак бити избегнут, – из нашег угла ишли су упоредо са кардиналном променом уређивачке политике према Српској Православној Цркви.

Да неистине са насловне и четврте стране „Вечерњих новости“ од 15. јула нису толико бруталне и злонамерне, на њих се не бисмо ни осврнули. Али, када на половини насловне стране стоје речи „Шок на крају рада Комисије – ПОТПИСАНО: СТЕПИНАЦ ЈЕ МУЧЕНИК?! У СПЦ незванично признају да је став необично снисходљив према римокатолицима“, јасно је да уредништво „Новости” потура читаоцима отровну лаж да су српски чланови Мешовите комисије за дијалог о Степинцу мал’те не потписали његову канонизацију. Тиме, очевидно, жели да код верникâ изазовe крајње неповерење према Светосавској Цркви.

Заједничко саопштење Мешовите комисије

Саопштење за јавност Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције

Дана 12. и 13. јула 2017. године окупили су се у Дому Свете Марте (Domus Sanctae Marthae) у Ватикану, на свом и шестом и последњем састанку а под председавањем оца Бернарда Ардуре, председника Папског већа за историјске науке, чланови Мешовите комисије хрватских католичких и српских православних стручњака ради заједничког разматрања лика кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког.

Саопштење за јавност Одбора за Јасеновац

Саопштење за јавност Одбора за Јасеновац
Саопштење за јавност Одбора за Јасеновац
Саопштење за јавност Одбора за Јасеновац
Саопштење за јавност Одбора за Јасеновац

Седница Одбора за Јасеновац одржана у мученичким Долима у Пиви

У петак, 9. јуна 2017. године, у метоху манастира Пиве у Долима, по позиву Преосвештеног Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, а поводом прослављења Новомученика пивских, одржана је седница Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Саопштење за јавност Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције

У среду 7. и четвртак 8. jуна 2017. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одржан је пети састанак Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције чији је задатак да заједнички размотри улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

Тема састанка је била „Надбискуп и кардинал Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960.“

Нови шеф Кабинета Патријарха српског

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, ђакон др Александар Прашчевић постављен је за секретара Канцеларије Патријарха српског.

Основно образовање завршава у Београду 2001. године. У Српској Патријаршији полаже пријемни испит и уписује се у Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима коју завршава са одличним успехом 2005. године. Исте године, уписује Московску Духовну Академију Руске Православне Цркве (Катедра богословља) коју завршава (са просеком 9.50) 2008. године. По одобрењу Наставно-научног већа Академије, током основних академских студија, истовремено је похађао постдипломски програм и написао истраживачки рад на тему Односи између православних хришћана и муслимана у Србији од 1912 до 2004. године (240 стр), који је одбранио, под менторским руководством професора др Димитрија Владимировића Сафонова, пред Научно-наставним већем и, касније, пред међународном теолошком Комисијом коју су чинили осамнаест професора, међу којима је био и умировљени Епископ захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић), и двојица опонената.