Саопштења

Патријарх Иринеј изразио саучешће патријарху Кирилу

Његовој Светости
Патријарху московском и све Русије
Господину Кирилу

Ваша Светости,

Примили смо тужну вест о терористичком нападу који је однео животе невиних људи и у коме су рањени многобројни, у метроу затечени, грађани Петрограда. То је велика трагедија не само руског народа него и целога света, који је суочен са великим и општим злом – недостатком љубави.

Саопштење за јавност Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције

Саопштење за јавност Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције

У понедељак 13. и у уторак 14. фебруара 2017. године, у Владичанском двору у Новом Саду, одржан је трећи састанак Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције чији је задатак да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

Још једном о изјави надбискупа Хочевара

Заиста охрабрује, па чак и радује, изјава надбискупа београдског г. Станислава Хочевара, дата у његовом саопштењу за јавност од 4. новембра, да „даје прву и последњу изјаву у вези чланка у дневном листу Политика” и да ће „упутити писмо с предлогом за дијалог Светом Архијерејском Синоду СПЦ”.

Истини за вољу, Свети Архијерејски Синод није желео да води јавни дијалог путем медија. Напротив, то је био избор г. надбискупа. Његова изјава Политици није била прва него тек једна у низу сличних, па и негативнијих од ове. Сетимо се, на пример, оне, рекли бисмо антологијске, из јуна 2014. године, да су „католици у Србији робови  док не дође папа” (!?), на коју нико из Српске Православне Цркве није реаговао него је наставио уобичајену комуникацију, као да није ни изречена. Али, запитајмо се макар сада: да ли су наша браћа католици у Србији у ропству? Ко их држи у ропству? Или како то Српска Православна Црква поступа према Надбискупији београдској да је само папа може спасти?

Писмо којим Патријарх српски Иринеј честита Васељенском Патријарху Вартоломеју 25-годишњицу његове патријарашке службе

Његовој Светости
Архиепископу Константинопоља Новога Рима и
Патријарху васељенском
Господину Вартоломеју
Цариград

Ваша Светости,

Архиепископе Константинова Града, Новога Рима, и Васељенски Патријарше, у Христу, Господу нашем, веома вазљубљени и уважени брате и саслужитељу наше смерности, господине Вартоломеје, Вашу особито нам милу и драгу Светост братски у Господу грлимо и најсрдачније поздрављамо.

Поздрављамо Вашу часну и нама веома поштовану Светост у име Светог Синода и све пуноће наше Цркве, као и наше смерности лично, сасвим особеним и благословеним поводом, поводом навршене 25-годишњице Вашег богољубивог, божанственом ревношћу испуњеног, саможртвеног и плодоносног патријарашког служења на преславном трону најсветијих архиепископа константинопољских и Васељенских Патријараха, у исто време Вам братољубиво честитајући и молитвено Вам од срца желећи да се Ваш допринос и Ваше самоприношење настави на још много годинâ.

Саопштење за јавност Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске Православне Цркве

У понедељак 17. и у уторак 18. октобра 2016. године, у Загребу, у седишту Хрватске бискупске конференције одржан је други састанак Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске Православне Цркве која има задатак да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

У име Свете Столице, састанком на тему "Надбискуп Алојзије Степинац и Српска Православна Црква од 1934. до 1941. године", председавао је председник Папског одбора за историјске науке о. Бернард Ардура. Као представници Хрватске бискупске конференције у реченој Комисији учествовали су: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, бискуп пожешки монсињор Антун Шкворчевић, као и др Јуре Кришто и др Марио Јареб са Хрватског института за историју. Као представници Српске Православне Цркве у истој Комисији учествовали су: митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, епископ бачки др Иринеј, епископ славонски Јован, проф. др Дарко Танасковић, амбасадор, стални изасланик Републике Србије при УНЕСКО-у, и за ову прилику позвани стручњак проф. др Љубодраг Димић са Философског факултета у Београду. Наредни сусрет ће се одржати у Новом Саду, 13. и 14. фебруара 2017. године.