Саопштења

Патријарх Павле примио председника владе Војислава Коштуницу

ВЛАДА СРБИЈЕ ЋЕ ПОМОЋИ ОБНОВУ ХИЛАНДАРА

ПОЗИВ ГРАЂАНИМА И ПРИВРЕДНИМ СУБЈЕКТИМА ДА СЕ УКЉУЧЕ У ОБНОВУ

Данас је у Патријаршијском двору у Београду Његова Светост Патријарх српски Г. Павле разговарао са председником Владе Републике Србије Војиславом Коштуницом. Његова Светост Патријарх упознао је председника Владе са сразмерама огромне штете од пожара који је задесио манастир Хиландар. Патријарх Павле је изразио свој дубоки бол због катастрофалног пожара у коме је заувек нестало непроцењиво благо и рекао да су хиландарска згаришта велика рана српског народа. Г. Коштуница је истакао да је манастир Хиландар увек био стуб и ослонац Србије и светиња у коју су вековима са поносом и љубављу биле упрте очи целог српског народа, као и да је сада време да се уједине све снаге у пружању помоћи манстиру. Председник Владе упознао је Патријарха са мерама које ће предузети државне институције како би се започела обнова уништених делова манастира. Влада Србије ће поред прве ургентне помоћи направити план дугорочне санације и обнове Хиландара.

Саопштење за јавност са седнице Косовско-Метохијског одбора Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

Дан после најновијег убиства двоје Срба на Косову, у петак 7/20. фебруара 2004. у Патријаршији Српској у Београду на свом редовном заседању, састао се Косовско-Метохијски Одбор Светог Архијерејског Сабора СПЦ под председавањем Његове Светости Патријарха Српског.

Убиство Златомира Костића и Миљане Марковић, на излазу из Липљана за Старо Грацко, уочи самог састанка Одбора, потврдило је оно што Српска Црква непрекидно понавља и сведочи свима а стварност та њена упозорења, на жалост, непрекидно потврђује: да је упркос свог труда Међународне заједнице, којег не поричемо, и даље распињање и страдање константа живота Срба од доласка НАТО војске и УН власти на Косово и Метохију. У сенци тог страдања налазе се и малобројна достигнућа те власти као и лични напори неких људи из ње, који покушавају да успоставе поредак и правду а којих на Косову и Метохији једноставно нема. Осим синоћњег убиства у Липљану, понижавање монаха у Светим Архангелима у Призрену (које посљедњих седмица врши немачки КФОР), исељавање и последњих Срба из села Мироча због страха и недостатка воље КФОР-а да их заштити; затим спаљивање звоника цркве у Штимљу, па напад на цркву у Горњој Брњици (пред Божић), такође и даље рушење манастира Зочишта - само су врх леденог брега неправде која боде очи свих правдољубивих људи и вапије ка Небу, а од које неправде читаво Косово и Метохија и сви његови житељи не могу имати мирног сна и живота.

Обраћање Патријарха српског г. Павла Генералном секретару Уједињених нација и његовим представницима у Босни и Херцеговини

Његова Светост Партијарх српски Г. Павле, упутио је данас писмо господи: Кофију Анану Генералном секретару Уједињених Нација, лорду Педију Ешдауну Високом представнику Уједињених Нација за Босну и Херцеговину и генералу Вирџилу Л. Пакету команданту СФОР-а у Босни и Херцеговини у коме са дубоким жаљењем констатује збуњујуће догађаје који су се десили у време божићних празника 9. и 10. јануара 2004. године на Палама.

Тада су војници СФОР-а са образложењем да врше акцију хватања лица осумљичених за ратне злочине и њихових саучесника , у ноћи између 10. и 11. извршили претрес тамошње цркве, као и станове свештаника на Палама, приликом чега је узнемирено не само свештенство Српске Православне Цркве него и недужни народ који живи на Палама. У писму Патријарха Павла између осталог се наглашава:

Апел Његове Светости Патријарха српског Хавијеру Солани и Харију Холкерију

Поводом сазнања о покушају појединих привремених органа Косова и Метохије (Универзитет у Приштини, Министарства за образовање, науку и технологију), да од Скупштине општине Приштина издејствују одлуку о одузимању права Српској Православној Цркви на коришћење грађевинског земљишта на коме се налази Православни храм Христа Спаса у изградњи, као и катастарско место предвиђено за Културни центар “Свети Сава”, Његова Светост Патријарх српски г. Павле обратио се писмом господи Хавијеру Солани, Високом представнку Европске Уније за спољну политику и безбедност и господину Харију Холкерију, Специјалном представнику генералног секретара Уједињених Нација за Косово и Метохију, у коме између осталог стоји:

Поштовање канонa и традиције – на делу, а не на речима

Целовит текст одговора Његовог Високопреосвештенства Митрополита велеско-повардарског Г. Јована, који је – у нешто скраћеној верзији – објављен у дневном листу “Политика” од 17. фебруара 2004. године, на страни А6.

„Српско-македонски црквени заплет” – из македонског црквеног, а не расколничког угла

Одговор на интервју са г. Стефаном, архиепископом који пребива у расколу

Немамо ништа против тога што се архиепископу расколничке организације која себе назива Македонском Православном Црквом, г. Стефану, уступа толико простора у Политици и у другим средствима информисања Србије и Црне Горе. Јер, по томе колико се развија дијалог у медијима, вреднује се на којем је степену демократија у некој земљи. Али тешко нам је и болно да се суочимо са медијском реалношћу „код куће”: у медијима Републике Македоније не постоји ни д од демократије када се ради о приказивању природе црквене кризе и црквеног спора између Српске Православне Цркве и расколничке МПЦ, а још више између ове последње и законите, канонске и признате Православне Цркве у Македонији, Охридске Архиепископије. Македонски медији су се, највећим делом, затворили за истину Цркве: нити имају потребу да истражују нити да саслушају онога ко мисли другачије од расколничких епископа, а поготову никако неће да уступе простор нашој писаној или изговореној речи.

Патријарх није члан Одбора за обележавање 200-годишњице Првог српског устанка при Влади Републике Србије

Дневни лист "Политика", од 28. јануара 2004. године, на стр. А7, у чланку под насловом "Пробе без председника", посвећеном државним припремама за обележавање два века од Карађорђевог устанка (или, како у тексту стоји, два века модерне српске државе), доноси да је – уз Жарка Кораћа, Наташу Мићић, Драгољуба Мићуновића, Јожефа Касу, Чедомира Јовановића, Расима Љајића, Душана Михајловића и друге званичнике – и Његова Светост Патријарх српски Г. Павле члан републичког Одбора за обележавање овог значајног јубилеја.