Валтер Ниг: Књига јеретика

Косу јеретици: Симон Гатар (отацјереси), Ориген, Маркијан, Иринеј, цар Јулијан Апостата, Арије, Пелагије, монах Готшалк, Јохан Скот Ериугена, Пјер Абелар, Мајстор Екхарт, Арнолдиз Бреше, Џон Виклиф, ЈанХус, Мартин Лутер, Томас Минцер, ХансДенк, МигелСервето, СебастијанКастелио, Себастијан  Франк, Готфрид Арнолд, Ђордано Бруно, Барух Спиноза, Блез Паскал, Готхолд Ефраим Лесинг, Лав Николајевич Тилстој. Са немачког превела Мирјана Поповић. Предговор: Владета Јеротић. Ф 17,5 × 24,5. С 548. Тврд повез. ISBN 86-7058-277-5.Цена: 1.920 дин.

Валтер Ниг је почео да пише своје обимно дело Књига јеретика једним Августиновим цитатом: „Не верујте да неколико малих, случајно залуталих душа могу да створе јерес. Само велики људи створили су јерес“. А ево још једне Августинове максиме: „Кад не би било јеретика, црква би заспала на Светом писму као на јастуку: јереси је присиљавају да се пробуди“. Да наведемо и једно место из Прве посланице Коринћанима апостола Павла: „Јер треба и подвајања (разномислија) да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама“. Не заборавимо упозорење Валтера Нига да онај ко од почетка у јеретицима види деловање Сатане, нема никакве могућности да се без предрасуда суочи са изјавама јеретика, а далеко је од истине клеветање јеретика за неморалан живот од стране њихових фанатичних противника. – Такви јеретици који су, најчешће, водили беспрекоран моралан живот, били су: Мајстер Екхарт, Џон Виклиф, Јан Хус, Мартин Лутер, Барух Спиноза, Блез Паскал, закључно са Лавом Толстојем у XX веку. Упрво је о овим, без сумње значајним и оригиналним мислиоцима, реч у овој књизи Валтера Нига.

Историја јеретика, онако како ју је представио Валтер Ниг, поразна је критика обеју институционалних европских цркава (римокатоличке и протестантске), све од времена поделе цркава у XI веку, али и критика припрема за овакву поделу још од времена Арија, Пелагија и Несторија. Тако се понавља Августинов став о јересима, од његовог доба до данас, да су јереси ту зато да пробуде хришћане на непрестани напор за остварење Христовог Царства (најпре у себи самима). Иако Валтер Ниг показује, каткад, претеране симпатије за јеретике, он у њима с правом види одлучне и искрене борце за праву хришћанску веру, увек угрожену безбројним изопачењима. Гностичари, на пример, који су веома дуго кроз историју хришћанске цркве важили као најопаснији јеретици, били су, заправо, творци хришћанске философије. Гностичари су само заоштрили вечни људски спор: гносис или пистис. До данашњег дана човеку је остала можда највећа мука како помирити, сјединити, пронаћи „златну средину“ између природне човекове потребе да сазна и, такође, његове природне потребе да верује.

Савремени и будући хришћани морају да постану свесни тога шта су велики јеретици – неки од њих мученици кроз историју хришћанства (Мани, Хус, Бруно и други) – заправо постулирали, а што остаје увек актуелно. То је њихов сталан позив, и нама данас, ка „трансформацији традиције, ослобођене сваке стерилне апологетике“; али то је и јединствен позив нама да препознамо истинита упозорења јеретика, као што су били Блез Паскал, Готфрид Арнолд, Фридрих Ниче, јер нам тек увид у њихове визије будућег нихилизма Европе пружа стварни спас од њега данас, сагледавајући у новој светлости вечну поруку Богочовека Исуса Христа. – Валтер Ниг на крају потврђује пажљивом читаоцу оно што је овај од почетка слутио: за Валтера Нига, као и за сваког правог хришћанина, „само хришћанство може бити религијска стварност...; бесмислено је чекати нову религију или чак оснивати нову... Јеванђеље је судбина; у зависности од постојања хришћанства, Европа опстаје или нестаје“.

Књигу можете поручити од издавача:

Тел.: 065/627-53-95

Мејл: ggalaksija@yandex.ru

ggalaksija@mail.ru

Поруџбину шаљемо поузећем (плаћате поштару).

На име поштарине зарачунавамо 180 динара.