Митрополит Амфилохије: Бесједа о два крста

Људи који мисле да су безгрешни то су највиши грешници на овој земљи, то су најопакији и најопаснији људи. То се види и на Голготи: у средини је разапет безгрешни Господ - ми се ових дана сјећамо Христових страдања, нарочито је идућа недеља у знаку тог нашег сјећања - који гријеха не учини, а који понесе гријехе овога свијета на Себе и који принесе себе за спасење свијета. Са десне стране разбојник-убица и с лијеве стране разбојник-убица, и у лицу тих двају разбојника - сви људи, свих времена, свих земаљских племена и свих језика, само са том разликом што се онај десни разбојник назива покајаним разбојником, а онај лијеви непокајаним разбојником.

Свети Јустин Ћелијски: Беседа у Пету Недељу Великога Поста

Данашња Света Недеља, пета Недеља Великог Поста, слави чудну и чудесну подвижницу, Преподобну матер Марију Египћанку. Њоме нам је Господ казао ко је велики човек. Данашње Свето Еванђеље открива нам дивну и чудесну Благовест, Благовест која чини човека (великим). Кад је човек велики? Како човек постаје велики пред Богом? Служећи другима. Тако објављује Благи Господ кроз данашње Свето Еванђеље: "Ко хоће да буде велики међу вама, нека вам служи". Ето правила, небеског правила за земљу.

И још, данашње Свето Еванђеље открива и казује Благовест о првенству у овоме свету. Како се постаје први, како се стиче првенство у овоме свету? Опет служећи другима. Благи Господ вели: "Ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга". Нека свима буде слуга! Ето пута ка првенству. Како то постићи? Како постати велики пред Богом? Угледајући се на Господа Христа. Ето примера, ето свепримера. Јер Он, Син Божији, Бог, сишао је с Неба, постао човек - ради чега? Да служи људима. Зато се вели у данашњем Светом Еванђељу: "Син човечији није дошао да му служе, него да служи, и да душу своју да у откуп за многе".

Пета недеља Великог поста – Света Марија Египћанка

Примјер покајања свете Марије Египћанке је тако поучан да света Црква жели да га посебно утисне у наше срце, због тога јој се посвећује данашња недеља. Животопис ове дивне светитељке написао је свети Софроније, патријарх јерусалимски.

Неки јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни пост у Зајорданску пустињу за двадесет дана хода. Наједном, он угледа једно људско биће, суха нага тијела, и косе бијеле као снијег, које нагне бегати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме, прости ми ради господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину, она се огрну и јави му се.

Свети Јован Лествичник: О оговарању

Нико паметан, мислим, неће спорити да мржња и злопамћење рађају оговарање. Зато га у своме излагању и стављам на ово место, одмах из његових родитеља.

Оговарање је пород мржње. То је танана а крупна болест, скривена и подмукла пијавица, која сише и слаби крв љубави. Оговарање је лицемерство љубави, узрочник оскврњења и оптерећења савести, уништење чистоте.

Неке девојке греше јавно и без срама, а друге потајно и са више стида чине још горе ствари него прве. Тако се нешто може видети и код срамних страсти. Много је тајно, изнутра покварених девојака [тј. страсти]: лицемерство, лукавство, грешна туга, злопамћење, оговарање у срцу. Видљиво, оне представљају једно, али унутра гледају на друго.

Свети Василије Велики: Беседа на [спомен] Светих четрдесет мученика

1. Да ли ће се мученикољубац икад наситити помињања мученика? Јер, част коју указујемо најодважнијима од наших саслуга доказ је наше привржености заједничком Владици. Очигледно је да онај ко буде хвалио најплеменитије мужеве неће одбити да их подражава у сличним околностима. Искрено ублажавај онога ко је претрпео мучење да би и сам постао мученик по произвољењу и да би се без прогона, огња и бичева удостојио истих награда. Нама не предстоји да се дивимо једном или двојици,па чак ни десеторици, него четрдесеторици блажених. Могло бисе рећи да су они у раздвојеним телима имали једну душу, с обзиром да су у саосећању и сагласности вере показали једно трпљење у мучењима, као и подједнаку истрајност за истину. Сви су они слични један другом, сви једнаки у ставу, сви једнаки по подвигу. Због тога су се и удостојили исте части у задобијању венаца славе. Која ће беседа моћи да изобрази њихово достојанство? Ни четрдесет језика не би било довољно да прослави врлину таквих мужева. Чак и кад бисмо се дивили само једном од њих снага моје речи би била превазиђена. Шта тек да кажемо за толико мноштво, за војничку дружину, несавладиви пук, који је једнакои у биткама био непобедив и у похвалама недостижан.