Свети свештеномученик Горазд Чешки

Рођен 26. маја 1879. године. После завршеног Богословског факултета у Оломоуцу 1902. године рукоположен у Римокатоличкој цркви у чин презвитера. У једном јаком покрету повратка Чеха у Православље, Маћеј Павлик се обраћа Светом Aрхијерејском Синоду Српске православне Цркве с молбом да га прими под своју јурисдикцију. Он је ово учинио због тога што је до распада Аустроуграске 1918. године духовно старање о православнима у Чешкој водио Епископ задарски. Замонашен је у манастиру Крушедолу 21. септембра 1921. године и добио име Горазд. Патријарх Димитрије га је рукоположио у чин епископа 25. септембра исте године. Био је веома активан на организовању своје епархије. Епископ Горазд је 28. октобра 1938. године упутио свим поглаварима православних цркава, једну посланицу и позвао целу светску јавност у помоћ.

Дјеца - непоновљиве личности Божје

Бог није створио човјека да бисмо му ми људи, по својој памети, по својим кратким дометима, одредили пут којим ће ићи, јер тај пут, сигурно, не би био прави, истински Божји пут, не би био пут у вјечност.

А управо задатак школе јесте да потпомогне тај пут према вјечности, да школа својим програмима, својим плановима, а професори и родитељи својим немаром и острашћеношћу не покваре и не затамне пут који је Христос, који је Бог Створитељ, усадио у човјеку онда кад га је створио од праха земног и „дуну му дах и поста човјек душа жива“. За ту живу душу се треба борити и, ево, ми се вечерас молимо да Господ опамети нас старије да на дјецу гледамо као на непоновљиве личности Божје. Иако су они сада мали они ће, ако Бог да, порасти; да не порасту са комплексима, да не порасту са лошим карактером у комплексима стицања, каријере или нечега што је пролазно и што нема вјечну вриједност.

Митрополит Амфилохијe: Хришћанска вјера као духовни основ за постављање система црквене просвете

Предавање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Хришћанска вјера као духовни основ за постављање система црквене просвете“ које је одржао на дводневном, трећем по реду, семинару за ректоре и професоре богословских школа Српске Православне Цркве одржаном на Богословском факултету Светог Петра Дабробосанско у Фочи преносимо добротом уредништва Радија Светогора.

У свом предавању Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је објаснио колико је битна вјера и какав је њен однос према рационалном знању, кад је у питању образовни процес у Богословијама.

Почетак Великогоспојинског поста

Данас у нашој Цветој Цркви почиње Великогоспојински пост који траје до 28. aвгуста, до празника Успења Пресвете Богородице.

Пост је уздржање, добровољно самоограничавање у храни, разоноди, општењу са светом, пост је израз захвалности Богу за велику искупитељску жртву на Крсту, коју је принео за нас сам Син Божји, Господ наш Исус Христос.

Преподобна мати Ангелина Српска

Кћерка православног албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, свастика чувеног кнеза Ђурђа Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, Ђурђевог сина.

Са својим мужем делила је сву горчини његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији. Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу. Када јој се муж упокојио, замонашила се и посветила молитви и делима милосрђа, те оправљању и зидању цркава и манастира. Народ је назива „Мајка Ангелина". Њене чудотворне мошти почивају са моштима праведног јој мужа Стефана и посвећених синова Максима и Јована у манастиру Крушедолу. Света мати Ангелина предала је своју душу Господу почетком XVI века.