Преподобни Иларион Велики

Преподобни Иларион роди се 291. године у селу Тавати, близу Газе Палестинске. Родитељи његови беху незнабошци. Као што ружа израсте на трњу, тако се овај велики светитељ роди од родитеља незнабожачких и јави као Христов миомир. Послат од родитеља у Александрију на школовање, даровити младић брзо прими и светску ученост и духовну мудрост. Познавши Господа Христа и поверовавши у Њега он прими свето крштење; и често одлазећи у цркву он свесрдно слушаше реч Божију. Упражњавајући врлине и срцем горећи љубављу к Богу, он стаде размишљати о томе на који би начин угодио Богу. И чувши о светом Антонију Великом, о чијем се врлинском животу слава шираше у то време свуда, Иларион зажеле да га види, и крену к њему хитно. Стигавши до места његовог боравка у пустињи, Иларион угледа светолепо лице његово и чу његове медоточиве речи које му показиваху пут што води савршенству. И проведе Иларион неко време поред светог Антонија, посматрајући његов равноангелни живот, усрдне и честе молитве, рукодеље и непрекидни труд, пост и уздржање, љубав к ближњима и нестицање, и друге подвиге монашкога усавршавања.

Житије Светог Висариона Сараја-Санског

Преподобни исповједник и мученик Христов Висарион Сарај рођен је 1714. године у мјесту Стари Мајдан у Босни, од родитеља Максима и Марије. Крштено му је име било Никола. Још од дјетињства био је побожан и наклоњен повученом и молитвеном животу. У својој осамнаестој години отишао је у Свету Земљу да посјети Света Мјеста. Тамо се у манастиру Светог Саве Освћеног замонашио и добио монашко име Висарион. По повратку из Свете земље, посјетио је манастире Свете Горе. По повратку пак у своју отаџбину, ступио је у манастир Пакру у Славонији, гдје је као ђакон служио седам година. Ту је био рукоположен и у чин свештеника. Овдје се преподобни Висарион прочуо по народу по свом побожном и светом животу, а такође и по томе што је дивно и слаткорјечиво проповједао ријеч Божју.

Свети великомученик Артемије

Свети великомученик Артемије беше роћен у знатној породици Римској; имађаше звање сенатора; и за царовања Констанција беше управник целокупне цареве имовине; а пострада за Христа под царем Јулијаном Одступником.

Артемије поче своју службу под царем Константином Великим; у војсци овог благочестивог владара. А када се Константину јави чудесно знамење светога крста на небу, то знамење очима својим виде и Артемије, и утврди се у хришћанској вери, и моћном силом крста побеђиваше непријатеље. После смрти Константина Великог он све време бејаше поред сина његовог цара Констанција, као најбољи пријатељ његов, и свршаваше цару најважније и најповерљивије послове. Тако, када Констанције сазнаде од једног епископа да су тела светих апостола Андреја и Луке сахрањена у Ахаји, он повери Артемију да изврши пренос ових скупоцених ризница у Цариград. Извршујући царево наређење, Артемије са великим почастима пренесе чесне мошти светих апостола у царски град. Зато га цар награди високим звањем, које је он потпуно заслуживао: произведе га за дукса и августалија Египта. И живљаше тамо Артемије богоугодно. Разносећи част и славу имена Господа Исуса Христа, он многе идоле у Египту обори и уништи.

Свети апoстол Лука, Свети Петар Цетињски

Свети Лука, апостол и јеванђелист. Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи Свети Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа Свети Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24).

Преподобномученик Андреј Критски

Прође доста времена откако престадоше многобројна жестока гоњења Цркве Христове од стране незнабожних и непобожних царева и кнезова. По престанку гоњења Црква Божија, као на плодоносној земљи, напојена чесном крвљу слугу Божјих, рашири се по свима крајевима земље. И у дому Господњем настаде мир и јединство вере, цветаше побожност, учвршћиваху се у људима добре нарави, извршиваху се заповести Господње, и верни живећи у врлинама напредоваху из силе у силу. Тада ђаво, завидећи томе, стаде тражити нове начине да одврати људе од Христа. И он смисли: да људе одвраћа од Христа, не отворено, него прикривено, вешто под видом ревности по Богу. Зато и изазва иконоборство: да би људи, одбацујући икону Христову, уствари одбацивали самога Христа, јер све што бива икони односи се на онога чији је лик изображен на икони.