Свети мученик Конон Баштован

Овај свети Конон беше у време цара Декија (249-251. г.).Родом из града Назарета. Напустивши постојбину своју он оде у памфилијски град Мандрон, и тамо у месту званом Кармила уреди себи једну башту, коју је засађивао разним поврћем, наводњавао је, и од тога се издржавао.

Он беше толико добар, безазлен и прост, да је од душе и срца отпоздравио војнике који су дошли да га ухвате. И кад му војници саопштише да га намесник Публије зове, он им простодушно одговори: Шта ја требам намеснику када сам хришћанин? Нека он зове к себи своје једномишљенике и једновернике.

Трећа недеља Великог поста - Крстопоклона

Трећа недеље Свете четрдесетнице посвећена је прослављању и величању Часног и Животворног Крста Господњег. У једној богослужбеној песми појемо Крст је чувар васцеле Васељене, часни Крст је потпора верних, слава Ангела и рана (бол) демонима. У времену Великопосног путешествија у посту и подвигу, потребна нам је потпора и утеха како не бисмо клонули. Ту потпору, утеху и снагу на средини Свете четрдесетнице дарује нам сила Часног и Животворног Крста Господњег.

Преподобни Герасим Јордански

Славни подвижник, преподобни Герасим родио се у Ликији. Још у младости обузет божанском мишљу, он огради себе страхом Божјим, и прими свештени монашки лик. Најпре оде у унутрашњу пустињу Тиваиде, у Египту, и тамо богоугодно поживе неко време у духовним подвизима. Затим се врати у своју постојбину Ликију. Потом оде у Палестину при крају владавине цара Теодосија Млађег, да се поклони Светим Местима, и тамо се настани у Јорданској пустињи, коју као светла звезда обасјаваше светлошћу својих врлина. Ту поред Јордана он касније и манастир подиже.

У дане његовог боравка у Палестини, а за царовања Маркијана и Пулхерије, састаде се у Халкидону Четврти Васељенски Сабор светих Отаца против безбожног патријарха александријског Диоскора и архимандрита Евтиха, који су учили да је у Господу Христу једна природа, због чега их свети Оци проклеше.

Свети мученици Евтропије, Клеоник и Василиск

После страдања и мученичке кончине светог великомученика Теодора Тирона у граду Амасији осташе у тамници за Христа његови саборци и присни другови: Евтропије, Клеоник и Василиск, који му беше и рођак. Царски намесник Публије, који је мучио светог Теодора, поражен гневом Божјим погибе. На његово место дође Асклипиодот, родом из Фригије, по нарави љут и умом безбожан. Он многа зла чињаше хришћанима, јер му цар Максимилијан беше дао власт над хришћанима: да их приморава на идолске жртве, а непокорне да љутим мукама погубљује. Договарајући се у судници са својим саветницима, намесник Асклипиодот дозва књигочувара Евласија и нареди му да прочита пређашње судске процесе. А када је читано страдање Теодора Тирона, сви се дивљаху трпљењу његовом. И упита намесник Евласија: Где је дружина Теодорова, која се помиње у записнику? Евласије одговори: У тамници са осталим сужњима.

Света преподобномученица Евдокија

У време цара Трајана живљаше у Феничанском граду Илиопољу девојка, по имену Евдокија. По рођењу и по вери она беше Самарјанка. Она служаше ђаволу, и беше његово обиталиште и оруђе. Саблажњавајући многе својом изванредном лепотом, она их је као мрежом ловила у проклету пропаст увлачила. На тај начин она телесном нечистотом стече огромна неправедна богатства. Она је била толико лепа, да ни живописац није могао бојама изразити лепоту њенога лица. И пронесе се се глас о њој на све стране. И мноштво високородних младића и велможа из разних земаља и градова стицаху се у Илиопољ, тобож ради неких других послова, а уствари да виде Едвокију и да се насладе њеном лепотом. И она својим грешним делима сабра толико богатство, да је мало изостајало иза царског богатства.