Епископ Јоаникије: Кроз пост и молитву Господ нам даје прилику за освећење

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је у недјељу 4. марта, у препуној сали тржног центра “Нама“ у Беранама предавање, посвећено посту и молитви.

У уводној ријечи свог предавања Преосвећени Владика је казао да се Јеванђеље Христово остварује у свим временима, а његова свјетлост допире до сваког срца, нарочито, до оних који свој живот темеље на оним основним хришћанским врлинама, а то су пост и молитва. То, према ријечима Епископа Јоаникија, није наша, људска, него Божанска препорука, јер сам Господ каже “Бдите и молите се“.

“Он сам дао је примјер поста, иако пост Њему није требао, али, Он је својим постом утемељивао и облагодаћивао ту врлину и нама је дао за освећење. Када постимо и када се Богу молимо, ми извршавамо Његову заповијест, а кроз Његову заповијест и Он је са нама, Његова милост и Његова помоћ.“

Свештеник Драган Станишић: Победа Православља

Свечани празник Торжества Православља, који се данас прославља, установљен је  у Цариграду, 11.марта 843. г. са благословом патријарха Методија и уз подршку  царице Теодоре. Установљено је  да се у Цркви сваке прве недјеље Великог поста  чита  Синодик Православља,  документ гдје су записани: саборно исповиједање православне вјере и анатемисања свих дотадашњих заблуда или јереси.

Епископ Јоаникије: Поука после читања канона Светог Андреја Критског

Поука Његовог Преосвештенства Епископа Будимљанско - никшићког Г. Јоаникија сабраном вјерном народу после читања канона Светог Андреја Критског у сриједу прве недеље Часног поста 29. фебруара 2012. г. у катедралном манастиру Ђурђеви Ступови.

Извор: Митрополија црногорско-приморска
 

Хришћански пост

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.