Хришћански пост

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

Др Зоран Крстић: Веронаука у служби васпитања за вредности

Драге и уважене колеге вероучитељи,

Велико ми је задовољство што се данас налазим међу вама. Примећујем да у последње време расте моје задовољство када сам међу колегама, било да је реч о вероучитељима или о свештеницима, и када нам се пружа могућност да у креативној атмосфери проговоримо нешто о заједничким темама. Али, позивам вас да не говоримо о нашим унутрашњим проблемима! И то, такође, примећујем, да кад год помислимо на сам појам проблема, наше прве реакције и мисли усмерене су ка нашим унутрашњим проблемима. Подсећам вас, а подсећам и себе, да овакви и слични семинари имају за циљ да подстакну нашу одговорност и промишљање о томе шта су проблеми других, оних којима се обраћамо, и шта ми то њима пружамо. Не смемо никада заборавити да смо на ову службу призвани, као и да је превасходно наша одговорност и наша обавеза да дајемо другима (нашој деци у школи или парохијанима). Тек после овога долазе наши унутрашњи проблеми, који, свакако, нису мали нити небитни, и који свакако утичу на наш рад, али је, ипак, на првом месту наша хришћанска одговорност и посвећеност општем добру.

Беседа проф. Дејана Антића на Светосавској академији Епархије врањске, 26. јануара 2012. године

Пре готово осам векова најмлађи син великог жупана Стефана Немање, вративши се из Никеје, донео је радосну вест српском народу. Српска црквена организација, у чији састав су улазиле епископије у Расу, Липљану и Призрену и на чијем су челу биле грчке владике, тада је благодарношћу васељенског патријарха Михаила Сарантена и византијског цара Теодора Ласкариса подигнута у ранг архиепископије. Свети Сава, чију славу и име данас прослављамо, те 1219. године постаје први архиепископ свих српских и поморских земаља, чиме је и суштински потврђена аутокефалност православне цркве у Срба, а њена јурисдикција територијално дефинисана.

Светосавска беседа јереја Зорана Илића на академији у Требињу

Вечерас говоримо о најчувенијем принцу нашег народа. Принцу који је направио један од најчудеснијих избора у историји човјечанства. Дакле, говоримо о избору тог принца који у тренутку прављења тог избора није био схваћен ни од најмудријих људи у његовом окружењу. Оставити двор и повући се у самачки манастирски живот избор је који мали број људи разумије и у данашњици.

Како треба да приђемо овом принцу да би га разумјели у свој његовој необичности и чудесности нехотећи објаснио је Егзиперијев Мали принц. Тај необични Мали принц сусрео се овдје на земљи са трговцем савршеним пилулама које гасе жеђ и у разговору са њим сазнао да ако прогута по једну пилулу недјељно више неће осјећати потребу за пићем и тако ће по прорачуну стручњака уштедјети недјељно педесет и три минута. Сазнавши све ово Мали принц је упитао трговца шта људи раде са тих педесет и три минута, на шта му је овај одговорио да раде шта желе. Сусрет принца и трговца завршен је принчевом констатацијом : „Када бих ја имао педесет и три минута сасвим лагано упутио бих се неком извору...“

Владика Фотије: Свети Сава је наш народ привео у Цркву Бога Живога

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија изговорена на Светосавској прослави 22. јануара 2012. године у Сплиту

Драга браћо  и сестре, ево нас на почетку  светосавске недеље када СПЦ и  православни Срби широм света  прослављају свога првог просветитеља и учитеља светог Саву.

У току ове светосавске недеље ће се одржати  многе беседе, многе академије  и дечије приредбе у спомен светом Сави, јер је он поставио темеље самосталности  наше Цркве 1219. године, поставши први Архиепископ српски. Свети Сава уз то поставља темеље и српске државе, пошто је крунисао свога брата Стефана за првог краља Србије.