Улазак Христов у Јерусалим - Цвети

Улазак Христов у Јерусалим - Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс.

Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.

Лазарева субота – Врбица

Врбица - Лазарева субота (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као крсну славу. На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости.

Свети свештеномиченик Ипатије Гангријски

Овај велики угодник Божји, свети Ипатије, епископ у граду Гангри у Пафлагонији, учествовао је на Првом Васељенском Сабору у Никеји, где је са осталим светим Оцима борећи се за веру предао Арија анатеми. Имао је од Бога велику силу чудотворства: исцељивао је од сваке болести, и изгонио демоне. У једном селу горку воду он претвори у слатку. На другом једном месту он молитвом изведе топлу лековиту воду. А кад је једном по мрачној ноћи путовао поред једне реке, запаљене свеће јављале су се из воде и осветљавале му пут, да се не би оклизнуо и пао у реку. Он и страшног дракона умртви. Јер за царовања Констанција, сина Константина Великог, на неки непознат начин увуче се однекуд у царске палате велики дракон, и леже пред сама врата царских ризница, где се чувало злато и целокупно богатство царско. И не даваше никоме да се приближи. Уплашен тиме, цар Констанције посла изасланике светитељу Божјем Ипатију, молећи га да дође у Цариград, јер светитељ беше прочувен на све стране због чудеса која је благодаћу Христовом чинио. При доласку цар га срете и поклони му се до земље, и указа му свако поштовање.

Преподобни Марко Аретуски

О страдању преподобног Марка, епископа аретусијског, свети Григорије Ниски у својој Првој Речи против богомрског цара Јулијана Одступника пише ово: Ко не зна шта се догоди дивном Марку аретусијском? И ко се неће сетити повести о њему? Он је у време цара Константина Великог разорио неки храм незнабожачки, и многе незнабошце извео из заблуде на пут спасења, не само својим благовестним беседама него исто тако и својим беспрекорним животом. Стога су га мрзели и били љути на њега сви демонољубиви Аретусијанци. И када незнабошци добише силу за царовања Јулијана Одступника, у то љуто време преподобног Марка дочепаше руке мучитеља. Пламен гнева незнабожачког букну, и стаде се нагло ширити. Видећи то, преподобни намисли да се уклони, не толико од страха, колико повињујући се заповести Господњој: Кад вас потерају у једном граду, бежите у други (Мт. 10, 23). Јер нама се наређује да се склањамо од гонитеља. Јер хришћани, ма да јуначни и чврсти у трпљењу, треба да се не само старају о своме спасењу него и да гонитеље штеде, да не би, бесни од злобе, нанели себи велику погибао.

Преподобни Иларион Исповедник

Преподобни Иларион би од ране младости монах. Носећи крст и следујући Распетоме, он уздржањем покори телесне страсти, и све монахе превазиће врлином. Затворивши себе у мрачну одају, он много година проведе далеко од сваке вере, и просвети се бестрашћем. Стога се удостоји свештеничког чина. И би игуман манастира Пелекита близу Хелеспонта, у Азији. Он сатвори дивна чудеса: речју отстрањиваше живртиње штеточине са усева у пољу, речју их одгоњаше са њива и градина, молитвом заустави велики град, за време суше изведе кишу, раздели реку као пророк Јелисеј, исцели човека са сухом руком, слепцу да рова прозрење, многе хроме исцели, ђаволе изгони, рибарима који су дуго узалуд ловили напуни мреже рибама.