Благодатни огањ

Од 335. године до данас, у Саборном храму Гроба Господњег у Јерусалиму, Благодатни огањ сведочи о присуству Божјем које просвећује таму људску. Но, огањ не долази само онима који га дочекују у Јерусалиму на сваку Велику суботу, већ долази због васцелог рода људског.

У самом Саборном храму, поред полиције и војске, ред и церемонијалне процедуре извршавају званични чувари Христовог гроба каваси (гавази), Турци Селџуци потомци најстаријих чувара Гроба, родом из Константинопоља (Цариграда), непрекидно из две породице већ 250 година. На Велики петак Саборни храм се закључава, а унутра остаје десетак хиљада људи. Храм се отвара у 10 часова на Велику суботу. Око 11 часова, комисија састављена од градских власти - представника полиције и Министарства за туризам града Јерусалима и црквених представника православних Грка и монофизита Јермена и Копта - у целој Саборној цркви гаси сва светла, свеће и кандила, којих само у Кувуклији (параклис Гроба Господњег у Саборном храму) има преко стотину. Затим Кувуклију прегледају да не би остао неки предмет којим би могла да се упали ватра.

Велика субота

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63).

„Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.

Преподобна Марија Египћанка

Света Марија Египћанка се у Православној Цркви слави 1. априла, а спомиње се и пете недеље Часног Поста.

Преподобна Марија Египћанка је рођена око 344. године негде у Египту, а са дванаест година је побегла од родитеља за Александрију, где је живела развратно. Према њеним речима била је гоњена једино „неутаживом жељом и неукротивом страшћу". После седамнаест година оваквог живота, кренула је бродом у Јерусалим поводом неког хришћанског празника, не из верских разлога већ надајући се да ће у гомили ходочасника пронаћи нове љубавнике који ће моћи да задовоље њену пожуду. Превоз до светог града је плаћала својим телом. Приспевши у Јерусалим, наставила је да се раскалашно понаша.

Улазак Христов у Јерусалим - Цвети

Улазак Христов у Јерусалим - Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс.

Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.

Митрополит волоколамски Иларион: Богородице Дјево

Хор Свети Симеон Мироточиви, Нови Београд, диригент Милица Тишма