Епископ бачки др Иринеј: Социолошки и етички изазови пред хришћанском свешћу данас

Пред многобројним слушаоцима сабраним у свечаној дворани Српског културног центра Свети Сава у Суботици, у четвртак 27. октобра 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј одржао је предавање на тему

Социолошки и етички изазови пред хришћанском свешћу данас.

Епископ западноамерички Максим: Човек - друго ја

Предавање Његовог Преосвештенства Епископа западноамеричког Господина Максима на тему „Човек - друго ја“ које је одржао 19. октобра 2011. године у Земуској Гимназији преносимо добротом уредништва Радија Слово љубве и Радија Светигоре.

Епископ Сава Вуковић: Богослужбена употреба Романових кондака данас

Преподобни Роман Слаткопевац спада у ред „највећих и најславнијих црквених песника“(1) Православне Цркве и „његов дух је такав да му се одређује прво место у рангу песника, религиозних или световних, тако да га је професор Трипанис назвао највећим песником грчког средњег века“(2). И поред тога, о њему нема много података. Рођен је у Емеси у Сирији у последњој четвртини V века. Као ђакон храма Васкрсења Христовог прешао је у Цариград за време цара Анастасија I (491-518) и ту је прибројан Богородичиној цркви у дистрикту Кирос (садашњи Hexi Marmara), северном делу града. Значи да је „Роман делао на раскршћу петог и шестог столећа“,(3) и остало време живота провео је у Цариграду, где је и умро после 555. године, „вероватно пре смрти цара Јустинијана 565. године“(4). Претпоставља се да је умро 1. октобра, јер се тога дана слави његова успомена у Православној Цркви.

Владика Јоаникије: Молитвама и узрастањем у вјери Пресвета Богородица постала је и сама Храм Божији

Господ је промишљајући о спасењу свијета и спасењу рода људског кроз вјекове и времена, изабрао Пресвету дјеву Богородицу од свих родова и свих оних који су се појавили овом свијету, да преко ње устроји спасење и свој долазак у овај свијет. Зато је њено рођење тако славно и величанствено и знаменито у много чему. У житију њених Светих родитеља Јоакима и Ане читамо да су живјели побожно и праведно пред Богом, а, по Божијем промишљању, задуго нијесу имали дјеце, били су безродни и безплодни због чега су трпјели срамоту пред цијелим народом Божијим Израиљем. Али, Бог тражи најчвршће карактере да преко њих устроји оно што је за наше спасење и покаже њихове врлине, макар то пред људима понекад изгледало понизно и као неки изузетак или отпадништво. Бог често преко таквих устројава спасење свијета. Тако је преко Светих Јоакима и Ане устројио да се роди Пресвета дјева, Она која ће зачети у својој пречистој утроби од Духа Светог Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.

Молебан за страдални народ наш на Косову и Метохији

Текст Молебна за страдални народ наш на Косову и Метохији (pdf) можете у целини преузети ОВДЕ.

...Још се молимо Господу Богу нашему, да услиши вапаје и молбе страдајућег народа свога на Косову и Метохији и осталим српским земљама, и за све који правде ради страдају и трпе прогоне и злостављања, и да брзо пошаље благодат и силу своју и заштити невино прогањане, рецимо сви усрдно: Господе, помилуј!