Епископ Фотије: Беседа о мученицима шибуљинским

Часни оци, драга браћо и сестре, сабрали смо се данас у мученичкој Шибуљини да прославимо Име Божје и заштитиника овог светог храма - Светог архангела Михаила и остале силе небеске и бестелесне. Сабрали смо се заиста на мученичком месту, јер новија историја казује да је у Другом светском рату у овом светом храму убијено осамдесет пет људи из овога краја. Зато бих ово свето место назвао далматинском Глином. Свима вам је познато да је у Глини, у Горњокарловачкој епархији, у Другом светском рату убијено преко хиљаду и двеста људи у цркви. То су Глински мученици. Ми у овом малом месту имамо Шибуљинске мученике, који се придружују мученицима пострадалим широм Далматинске епархије. Оним из времена Турака, а посебно од Другог рата, пострадалим у дрнишким рудницима, разним Голубњачама и јамама у које су бацани широм Далмације. Због тога смо ми нашој Комисији за канонизацију Српске Православне Цркве дали предлог да се установи празник Новомученика далматинских, а међу њима и шибуљинских мученика.

Света мученица Кикилија

Света девојка Кикилија (Цецилија) родила се у Риму од богатих и знатних родитеља. Чувши проповед светог Јеванђеља, она верова у Христа, и испунивши се срдачном љубављу к Њему, она донесе одлуку у уму свом да се не удаје већ да девственост своју сачува чистом ради Нескверног Женика - Христа Бога. Међутим, противно њеној вољи, родитељи је верише за једног високородног младог незнабошца, по имену Валеријана, и стадоше приморавати да иде у скупоценим хаљинама и златним накитима. Но она испод драгоцених хаљина на телу ношаше суру власеницу, a y срцу Христа, и непрестано My се топло мољаше да је Он сам, божанским промишљањем Својим, сачува чисту, беспрекорну и слободну од брачне везе. А када наступи дан свадбе и настаде весеље, она уздишући из дубине скрушеног срца свог, тајно вапијаше ка Господу: Срце моје нека буде беспрекорно у заповестима твојим, Господе, да се не постидим (Псал. 118, 80). - И мољаше Господа свесрдно са сузама, да јој пошаље анђела Свог да одбрани девственост њену. А кад се спусти ноћ и младенци бише уведени у ложницу, Кикилија рече своме женику Валеријану: Мили младићу, хоћу да ти откријем једну тајну: ја имам поред себе ангела Божјег, чувара девствености моје, кога ти не видиш; дотакнеш ли ме, он ће те одмах убити, јер стоји овде спреман да ме заштити од сваког насиља.

Свети aпостоли Филимон, Архип и Апфија

Родом из Колоса. Ученик Апостола Павла. Павле му послао са Тимотејем познату посланицу, рукоположио га за епископа и послао у Газу, коју просвети проповеђу. Одатле дође у Колосе са Апфијом да проповеда, би ухваћен, стављен на разне муке, од којих сконча за Христа, заједно са св. апостолима Онисимом и Архипом.

Преподобни Грегорије Декаполит

Преподобни Григорије роди се у граду Иринопољу у Декапољу од благочестивих и знаменитих хришћанских родитеља, Сергија и Марте. А када му би осам година родитељи га дадоше да се учи књизи; и још у младости он добро изучи Свето Писмо, и усрдно похађаше цркву ради молитве. Стремећи к небеском, он презре све земаљско: није јео укусна јела, употребљавајући просту и грубу храну; није хтео да носи богато и меко одело; сам је издржавао себе својим рукодељем, раздајући остатак сиротињи. Често се повлачио у усамљеничко молигвено тиховање, и тамо се насамо молио Богу да га удостоји бити верним слугом Његовим.

Свети мученик Варлаам

На истоку постоји веома пространа земља, звана Индија, насељена многим народима, пуна сваковрсних богатстава и плодова, а границама својим приближава се Персији. Та земља беше некада просвећена од светог апостола Томе, али не остави потпуно служење идолима, јер многи, окорели у незнабоштву, не примише спасоносно учење и држаху се демонске обмане. У току времена незнабоштво порасте као трње и стаде угушивати добро семе свете вере, те је у Индији несравњено више незнабожаца него верних.

У тој земљи ступи на престо један цар, по имену Авенир, велики и славан силом и богатством, али веома убог духом, јер беше незнабожац и служаше демонима а не Богу, клањајући се бездушним идолима, и жестоко гоњаше Цркву Христову, нарочито учитеље црквене, презвитере и монахе. Неки од његових дворанина, повероваше у Христа и увидевши таштину овога света, оставише све и постадоше монаси. Због тога се цар страховито разјари, дохвати многе монахе и поби, и нареди да хришћане свуда приморавају на клањање идолима. Посла он и по свима потчињеним му земљама писмена наређења кнезовима и властелинима: да мучењима и разноврсним убиствима уништавају све који верују у Христа и не желе да се клањају идолима. Због тога се многи од верних поколебаше: неки, не будући у стању поднети мучења, отпадаху од вере; а други сами се предаваху на мучења и, чврсто страдајући за Господа свог, полагаху душе своје за Њега. Међутим већина, скривајући своју веру због опасности, тајно служаху Господу држећи свете заповести Његове; други пак, нарочито монаси, бежаху у пустињу, и кријући се по горама и неприступачним местима живљаху Богу.