Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља

Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су цијелог живота жељели и од Бога просили једно дијете; чудо зачећа Јованова у престарјелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења. Јер са Јованом имађаше Бог нарочито велике намјере, наиме, да он буде пророк и Претеча Христу Господу, Спаситељу свијета.

Свети праведни Јоаким и Ана

Свети Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше три кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејему, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејему, и роди Јелисавету, мајку Светог Јована Претече; а Ана се удаде у Назарету за Јоакима, и у старим данима својим роди Пресвету Богородицу Марију.

У браку Јоаким и Ана живљаху 50 година, али беху бездетни. Живели су богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А били су имућни.

Епископ славонски Јован: О олтару правом на камену крвавом, о икони и обновљењу

”Слиједећи пророчким изрекама, идући за апостолским поукама и сљедујући јеванђелским повијестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели “כֹחַ יַחֲלִיפוּ וּלְאֻמִּים אִיִּים אֵלַי הַחֲרִישׁוּ” - да се ”обнављају острва Богу” (Исаија 41:1), подразумијевајући под тим Цркве од незнабожаца. А Цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа православних који су у њима, и пјесме и славословља којима они служе Богу. A и Апостол, то исто поучавајући, заповиједа да ”ходимо у обновљењу живота” и ”ако је ко у Христу нова твар нека се обнавља” (Римљанима 6:4, 2. Коринћанима 5:17). Господње пак ријечи, показујући пророчко стање, веле: ”Бјеше празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима” (Јован 10:22).”[1]

Владимирска икона Мајке Божје

Три пута у години Цркава врши празновање у част Владимирске чудотворне иконе Пресвете Богородице, из благодарности за трократно избављење њеном помоћи отечества нашег (Русије) од непријатеља: 21. маја, 23. јуна и 26. августа (по старом календару, односно 3. јуна, 6. јула и 8. септембра по новом).

Поводом празника Сретења иконе Мајке Божије Владимирске, славе московског Сретењског манастира, о празнику говори отац Игњатије Шестаков, сабрат истог. Његову причу проширили смо још неким појединостима из историје Сретењског манастира и Владимирске иконе Пресвете Богородице.