Свети Василије Велики: Прва беседа о [Великом] посту

1. Затрубите, каже се, у новомесечје трубом, у благознаменити дан празника вашег (Пс.80,4). Ето пророчке заповести. Међутим, гласније од сваке трубе и разговетније од сваке музичке справе, нама на долазећи дан празника указује оно што читамо. Наиме, за благодат постова ми смо дознали од Исаије, који је одбацио јудејски начин поста и показао нам истински пост: Не постите у суђењима и свађи... него разрешите све окове неправде (уп.Ис.58,4; 6). И Господ каже: [А кад постите] не будите суморни...Него намажи главу своју и лице своје умиј (Мт.6,1617). Владајмо се,дакле, као што смо научени. Немојмо се показивати суморни удане [Великог поста] који долазе. Напротив, сусретнимо их светлог лица, како и доликује светима.

Владикa Атанасијe: Са Апостолом Павлом кроз живот

Епархија захумско-херцеговачке и ЦО Требиње организује циклус предавања Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија на тему Са Апостолом Павлом кроз живот.

Циклус предавања Владике Атанасија трајаће до почетка Великог поста. Тонски записи са предавања налазе се на интернет презентацији Епархије захумско-херцеговачке.

Протојереј Александар Шмеман: Литургијска свијест данас

Како схватати и проживљавати богослужење

Када би неко био кадар да сагледа Цркву Христову, то како она бива сједињена са Христом и како учествује у Тијелу Његовоме, не би је видио другачије него као Само Тијело Господње", изрекао је Никола Кавасила. У наше вријеме у неправославном свијету свугдје, и у римокатолика и у протестаната, оживљава интересовање за богослужење и тежња за повратком литургијској љепоти и пуноћи древне Цркве. Та тежња нашла је свој пуни израз у такозваном „литургијском покрету" на Западу. Предводници и сљедбеници овог „литургијског препорода" нарочито пажљиво изучавају богослужење Православне Цркве, која је, како каже један од њих, „сачувала литургијски дух ране Цркве и наставља да живи и да се напаја њиме као најчистијом источником... Православној Цркви, пак, није потребан ‘литургијски покрет', јер се она никада у своме благочашћу није удаљавала од сопственог богослужења."

Обожење Светих као икона Царства Божијег

Тема светости дотиче се једног од најзначајнијих проблема нашег времена. Чак и сама реч „Свет" или „светост" упућује на нешто сасвим страно и невезано са нашим временом, нашом културом и трагањима савременог човека. Који од родитеља нашег времена има за амбицију да своју децу учини светим људима? Која од наших школа и образовних установа негује светост и истиче је као визију и циљ образовања? Срећни човек нашега времена, идеал савременог образовања и културе, није више чак ни „добар" човек класичних времена. То је онај ко зарађује новац, живи у комфору и има друштвени положај и углед.

Божићни колач - чесница

Према народним обичајима, то је бела погача умешена од пшеничног брашна без квасца. Чесница спада у хлебне или бескрвне жртве, као славски колач, и њене корене, као и за Божићну печеницу, треба тражити у старозаветним причама ο приношењу жртава Каина и Авеља, синова Адамових.