Епископ Сава Вуковић: Богослужбена употреба Романових кондака данас

Преподобни Роман Слаткопевац спада у ред „највећих и најславнијих црквених песника“(1) Православне Цркве и „његов дух је такав да му се одређује прво место у рангу песника, религиозних или световних, тако да га је професор Трипанис назвао највећим песником грчког средњег века“(2). И поред тога, о њему нема много података. Рођен је у Емеси у Сирији у последњој четвртини V века. Као ђакон храма Васкрсења Христовог прешао је у Цариград за време цара Анастасија I (491-518) и ту је прибројан Богородичиној цркви у дистрикту Кирос (садашњи Hexi Marmara), северном делу града. Значи да је „Роман делао на раскршћу петог и шестог столећа“,(3) и остало време живота провео је у Цариграду, где је и умро после 555. године, „вероватно пре смрти цара Јустинијана 565. године“(4). Претпоставља се да је умро 1. октобра, јер се тога дана слави његова успомена у Православној Цркви.

Владика Јоаникије: Молитвама и узрастањем у вјери Пресвета Богородица постала је и сама Храм Божији

Господ је промишљајући о спасењу свијета и спасењу рода људског кроз вјекове и времена, изабрао Пресвету дјеву Богородицу од свих родова и свих оних који су се појавили овом свијету, да преко ње устроји спасење и свој долазак у овај свијет. Зато је њено рођење тако славно и величанствено и знаменито у много чему. У житију њених Светих родитеља Јоакима и Ане читамо да су живјели побожно и праведно пред Богом, а, по Божијем промишљању, задуго нијесу имали дјеце, били су безродни и безплодни због чега су трпјели срамоту пред цијелим народом Божијим Израиљем. Али, Бог тражи најчвршће карактере да преко њих устроји оно што је за наше спасење и покаже њихове врлине, макар то пред људима понекад изгледало понизно и као неки изузетак или отпадништво. Бог често преко таквих устројава спасење свијета. Тако је преко Светих Јоакима и Ане устројио да се роди Пресвета дјева, Она која ће зачети у својој пречистој утроби од Духа Светог Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.

Молебан за страдални народ наш на Косову и Метохији

Текст Молебна за страдални народ наш на Косову и Метохији (pdf) можете у целини преузети ОВДЕ.

...Још се молимо Господу Богу нашему, да услиши вапаје и молбе страдајућег народа свога на Косову и Метохији и осталим српским земљама, и за све који правде ради страдају и трпе прогоне и злостављања, и да брзо пошаље благодат и силу своју и заштити невино прогањане, рецимо сви усрдно: Господе, помилуј!

Јеромонах Јован (Ћулибрк): Српска Православна Црква и Јасеновац

Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики;
Рахиља плаче за дјецом својом,
неће да се утјеши за дјецом својом, јер их нема.


(Књига Пророка Јеремије, 31:15, Јеванђеље по Матеју 2:18)

Овим ријечима великог јеврејског пророка у којима су се преплели Стари и Нови Завјет као што су се у Јасеновцу преплеле кости српског и јеврејског народа, почињемо овдје у граду пророка и граду Христовом наше свједочење о овом граду под земљом и односу Српске Православне Цркве према њему. Првобитно је Свети Архијерејски Синод за ово свједочење био назначио Епископа бившег Захумско-херцеговачког Атанасија, добро познатог свима који се баве Јасеновцем, али он због свога здравственог стања и обавеза у првопрестоној Жичкој Епархији, гдје замјењује Владику Стефана, није могао да дође. То нас свакако неће спријечити да почнемо његовим ријечима.

Епископ Атанасије (Јевтић): Преображење Господње и наше Преображење

Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Захумско - херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) на тему „Преображење Господње и наше Преображење“ које је одржао у петак 12. августа у Парохијском дому на Жабљаку у сусрет празнику Христовог Преображења.

Преузмите аудио датотеку

Извор: Радио Светигора