Проф. др Јован Зизјулас: Личност и генетски захвати

Питање човекових захвата у природи путем генетског инжињеринга директно је повезано с људском слободом.

Сагласно православном богословљу, Бог је човека створио слободним. Човекова слобода пројављује се у два правца: према Богу и према творевини. Човек има могућност да своме Творцу каже да или не, да позитивно прихвати, или да прекине везу с Њим. Али, и што се тиче творевине, човек поседује могућност да интервенише у природи, било прихватајући природу као нешто чему се потчињава, било одбацујући је и настојећи да вештачки створи свој свет.

Доследност и символика Литургиjе

Поредак служења обичне литургије (која није пређеосвећена) је следећи. Најпре се припрема материја за савршавање Евхаристије, а затим се верујући припремају за Свете Тајне. Најзад се савршава сама Света Тајна: освећење Часних Дарова и причешћивање верника. Према томе, Божанствена литургија се састоји из три дела:

   1. проскомидија
   2. литургија оглашених
   3. литургија верних

Порекло Литургиjе

Још је у давна времена Света Тајна причешћа, Евхаристија, добила назив литургија, што на грчком значи „заједничко дело“, „заједничко служење“.

Свети апостоли, ученици Христови, добивши од Свог Божанственог Учитеља заповест да савршавају Свету Тајну причешћа у знак сећања на Њега, после Његовог вазнесења су почели да обављају ломљење хлеба — Евхаристију. Хришћани бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама. (Дап. 2, 42)

Др Зоран Крстић: Црква као место изражавања љубави према ближњима

Предавање на тему Црква као место изражавања љубави према ближњима, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, предавач на Православном богословском факултету у Београду и ректор Богословије „Св. Јован Златоусти“ у Крагујевцу, одржао је 24. децембра 2009. године у крипти београдске цркве св. Марка.

Митрополит Иларион: „Постоји ли будућност у нерелигиозном друштву?“

„Црква помаже човеку да нађе смисао живота. Сматрам да је у данашње време отсуство смисла живота, основна болест младог човека.“

Данас су међу младима популарне идеје оца Александра Шмемана о отвореном карактеру Литургије. Шта Ви лично мислите о служењу Литургије са отвореним Царским Дверима, гласним читањем светих молитава, читањем Светог Писма на руском језику?