Јеромонах Јован (Ћулибрк): Српска Православна Црква и Јасеновац

Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики;
Рахиља плаче за дјецом својом,
неће да се утјеши за дјецом својом, јер их нема.


(Књига Пророка Јеремије, 31:15, Јеванђеље по Матеју 2:18)

Овим ријечима великог јеврејског пророка у којима су се преплели Стари и Нови Завјет као што су се у Јасеновцу преплеле кости српског и јеврејског народа, почињемо овдје у граду пророка и граду Христовом наше свједочење о овом граду под земљом и односу Српске Православне Цркве према њему. Првобитно је Свети Архијерејски Синод за ово свједочење био назначио Епископа бившег Захумско-херцеговачког Атанасија, добро познатог свима који се баве Јасеновцем, али он због свога здравственог стања и обавеза у првопрестоној Жичкој Епархији, гдје замјењује Владику Стефана, није могао да дође. То нас свакако неће спријечити да почнемо његовим ријечима.

Епископ Атанасије (Јевтић): Преображење Господње и наше Преображење

Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Захумско - херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) на тему „Преображење Господње и наше Преображење“ које је одржао у петак 12. августа у Парохијском дому на Жабљаку у сусрет празнику Христовог Преображења.

Преузмите аудио датотеку

Извор: Радио Светигора
 

Проф. др Јован Зизјулас: Личност и генетски захвати

Питање човекових захвата у природи путем генетског инжињеринга директно је повезано с људском слободом.

Сагласно православном богословљу, Бог је човека створио слободним. Човекова слобода пројављује се у два правца: према Богу и према творевини. Човек има могућност да своме Творцу каже да или не, да позитивно прихвати, или да прекине везу с Њим. Али, и што се тиче творевине, човек поседује могућност да интервенише у природи, било прихватајући природу као нешто чему се потчињава, било одбацујући је и настојећи да вештачки створи свој свет.

Доследност и символика Литургиjе

Поредак служења обичне литургије (која није пређеосвећена) је следећи. Најпре се припрема материја за савршавање Евхаристије, а затим се верујући припремају за Свете Тајне. Најзад се савршава сама Света Тајна: освећење Часних Дарова и причешћивање верника. Према томе, Божанствена литургија се састоји из три дела:

   1. проскомидија
   2. литургија оглашених
   3. литургија верних

Порекло Литургиjе

Још је у давна времена Света Тајна причешћа, Евхаристија, добила назив литургија, што на грчком значи „заједничко дело“, „заједничко служење“.

Свети апостоли, ученици Христови, добивши од Свог Божанственог Учитеља заповест да савршавају Свету Тајну причешћа у знак сећања на Њега, после Његовог вазнесења су почели да обављају ломљење хлеба — Евхаристију. Хришћани бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама. (Дап. 2, 42)