Преподобни Зосим Тумански

Велики молитвеник и духовник. По предању овај Синаит је живео сам у каменој пећини код данашњег манастира Туман. Подизање тог манастира, посвећеног Светом архистратигу Михаилу, везано је за име Милоша Обилића, који је у време кнеза Лазара управљао Браничевском облашћу. По предању, Милош је приликом лова нехотице устрелио пустињака Зосима. Тако тешко рањеног Милош га је понео у свој двор у месту Двориште да му се укаже помоћ. Старац Зосим, осећајући свој крај рече Милошу: -Ту мани и остави ме да ту умрем. На место где старац издахну Милош га сахрани и над гробом подиже цркву, односно манастир који се и данас зове Туман. Мошти преподобног Зосима налазе се у цркви манастира Туман и откривене су 8. августа 1936. године.

Свети Емилијан Исповедник

Епископ кизички Емилијан, Исповедник Христов, пошто се због свог аскетског живота удостоји архијерејства, претрпе многа страдања за време опаког цара Лава III Исавријанца Иконоборца. Много пута примораван да се одрекне побожног поштовања чесних и светих икона, Свети Емилијан се не хте покорити, него оста непоколебљив веран учењу Светих Отаца. Због тога он претрпе од јеретика много мука, прогонстава и заточења, све то с радошћу подносећи у нади да ће за привремена страдања добити вечна блага. И тако подносећи многа злостављања и понижења Христа ради, Свети Емилијан се упокоји у Господу, украшен венцем исповедништва. Службу му је написао Преподобни Теофан Начертани, а штампано му службу издаде Епископ кизички Никодим 1876. године у Цариграду.

Преподобни Ор

У Тиваиди Египатској на Нитријској Гори бејаше један чудесни подвижник, по имену Ор, који основа многе манастире, у којима бејаше до хиљаду братије, којима он беше духовни вођ и наставник. Изглед његов беше анђелски; и када му беше деведесет година, тело његово не беше ништа изгубило; лице његово бејаше веома светло и свеже, од првог погледа уливаше поштовање према њему. Руфин, који га посети, овако га описује: "У својој одећи он је личио на агела Божјег, деведесетолетни старац с дугом брадом као снег белом, веома пријатне спољашности. Поглед његов светлио се нечим надчовечанским".

Свети преподобномученик Дометије

Свети Доментије се роди у у Персији као незнабожац, у време цара Константина Великог (305-337 г.). Хришћанској вери га научи неки хришћанин Авар. Доментије остави незнабоштво и сроднике и отиде ка крајевима грчке државе, ка граду Нисивији. Ту он ступи у један манастир, прими свето крштење, замонаши се, и прохођаше сваки подвиг испосничког живота. Али по клевети завидљивог и лукавог демона њега омрзнуше неки монаси у том манастиру, те он побеже одатле и оде у манастир светих мученика Сергија и Евнуха, у граду Теодосиопољу. Ту он подражаваше врлински живот игумана и архимандрита Уврела, за кога се вели да шездесет година није јео ништа варено, спавао је врло мало, и то не лежећи нити седећи, него стојећи и ослоњен на свој жезал.

Преображење Господње

Треће године Своје проповеди на земљи Господ наш Исус Христос, приближујући се добровољном страдању Свом ради спасења нашег поче казивати ученицима Својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити (Мт. 16, 21). Он то поче говорити ученицима у околини Кесарије Филипове, када Га Петар исповеди као Сина Божјег рекавши: Ти си Христос, Син Бога живота (Мт. 16, 13.16). Спасове речи о страдању и смрти силно ожалостише ученике, особито апостола Петра, који стаде одвраћати Господа од тога, говорећи: Боже сачувај! то неће бити од тебе (Мт. 16, 22). Приметивши ожалошћеност Својих ученика и желећи да им је олакша, Господ обећа некима од њих показати славу Своју коју ће Он имати по страдању Свом, рекавши: Имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Сина Човечијега где иде у царству своме (Мт. 16, 28).