Вести из епархија

Закључци конференције „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори"

Учесници Међународне научне конференције „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори” су пажљиво проучили и размотрили процес припреме и садржај Нацрта закона о слободи вероисповијести[1], који је Влада Црне Горе утврдила 30. јула 2015. године. На основу недвосмисленог уверења да је слобода дата сваком људском бићу не само као секуларно право него и као вечни дар од Бога и као таква је саставни део људске природе, учесници Конференције сагласно наглашавају следеће:

Марковдан у храму под Горицом

Марковдан у храму под Горицом
Марковдан у храму под Горицом
Марковдан у храму под Горицом
Марковдан у храму под Горицом

Светом архијерејском Литургијом којом је 8. маја 2019. године у цркви Светог Ђорђа, уз саслужење дванаест свештенослужитеља, началствовао Преосвећени Епископ буеносаирески и централно-јужноамерички г. Кирило прослављен је Свети апостол и јеванђелиста Марко, заштитник града Подгорице.

Епископ западноамерички Максим: Благословена тачка

Поводом најновијег писања епископа бачког („Пасхални прелаз у верзији епископа Максима“, објављеног 8. мaja 2019. године), имамо да истакнемо следеће:

Лепо је видети наставак писања у добронамерном тону и маниру, премда остаје чињеница да епископ Иринеј ни у једном од своја четири текста није успео да укаже на нетачности и погрешне поруке у Саопштењу Епархије Западноамеричке, које му је и послужило као ударна каписла. Оно у чему јесте успео, јесте да прошири тему и потом учита непостојеће поруке у поменуто Саопштење. Стога је и могао да у игру уведе украјинске расколничке заједнице у САД иако наше Саопштење ни у ком случају њих није подразумевало јер су оне еклисиолошки непостојеће.

Епископ бачки Иринеј: Пасхални прелаз у верзији епископа Максима

У свом најновијем сочињенију на адресу моје маленкости, насловљеном Пасхални прелаз, а објављеном на Ђурђевдан текуће године, епископ западноамерички Максим (алтернативно: „Максим, епископ у Западној Америци”) по први пут за време наше невеселе јавне преписке налази и понеку лепу реч за мене, уместо подсмешљивих и омаловажавајућих, гдегде и увредљивих епитета којима ме је чашћавао у својим претходним текстовима. Хвала му за лепе речи! Ипак, он не био он када не би љубазне речи о томе како је епископ бачки Иринеј „успео да начини прелаз са критичких на много помирљивије тонове” зачинио поновним, притом недоказаним и недоказивим помињањем „исхитреног реаговања” дотичног на Саопштење западноамеричке епархије. У самој ствари, свако моје реаговање, укључујући и ово, истовремено је и критичко и помирљиво. Притом ниједно није било исхитрено већ изнуђено, изнуђено прозивањем од стране епископа Максима за сејање смутње. Он, додуше, великодушно наглашава да су прозвани „разни сејачи смутње (у множини!)”, а да „није био директно прозван лично бачки владика”. И овде је већ на први поглед уочљив максимовски метод: мало топле љубазности, па хладан туш тврдокорности. Када владика Максим каже да ја нисам био директно прозван, онда то значи да сам био индиректно прозван. А управо је то и било повод и разлог за моје оглашавање, и то, опет понављам, не себе ради него у служби истине и наше Цркве по мери мојих могућности и скромних способности. Ја, уосталом, нисам ни наступио као „лично прозван” (било посредно било непосредно, није важно) него само са једном намером – да укажем на неке нетачности и погрешне поруке у поменутом Саопштењу.