Вести из епархија

Ђурђевдан на Романији

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај служио је у уторак, 6. маја, поводом великог православног празника Светог великомученика Георгија, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог великомученика Георгија на Романији.

Митрополит Николај преломио је славски колач и освештао славско жито, честитао присутним на литургији и свима који прослављају овај велики празник, те бесједио о празнику. После Свете литургије у манастирској трпезарији приређен је славски ручак.

Извор: Митрополија дабробосанска

Ђурђевданске свечаности у Епархији будимљанско-никшићкој

Поводом Ђурђевдана, храмовне славе манастира Ђурђеви Ступови код Берана, Његово Преосвештенство Епископ Будимљански Г. Јоаникије служио је на дан празника у овом манастиру Свету Архијерејску Литургију.

Бројним вјерницима Владика се обратио архипастирском бесједом о Светом великомученику Георгију. На крају литургије пререзан је славски колач.

Освећења храма у селу Тулежи

Недеља Антипасхе, лета Господњег 2008., остаће у летопису епархије шумадијске, златним словима уписана, као дан освећења храма у селу Тулежи, посвећеном празнику Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Увек је велика радост и благодат освећење новог Храма Божијег, али овај храм има нарочит значај. Не само за народ овога села, села Тулежи, удаљеног тридесетак километара од Аранђеловца, не само за орашачко намесништво коме припада парохија венчанска, чији су део Тулежи.

Овај храм је подигнут од темеља до крова са завршним радовима, спреман за Светотајински чин освећења, за непуних годину дана. Јер, тачно пре годину дана темеље су осветили Њихова Преосвештенства Епископ шумадијски Господин Јован и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Господин Атанасије. У жртви ктитора и приложника који су изграђивали и храм и себе, узрастајући у Господу, да би овај храм био завршен, у рекордном времену, није исцрпљено значење подизања ове богомоље. Овај храм, највише од свега наведеног, представља пројаву саборности народа Божијег и победу црквеног јединства, упркос неслози, раздору и нејединству које је нечастиви преко својих замки хтео да постави међу верницима овога краја.

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

За вријеме Васкршњих празника снажно је појачана, у средствима информисања, нарочито на Јавном сервису РТВ Црне Горе, пропаганда тзв. ЦПЦ. Та новокомпонована идеолошка вјерска заједница стављена је на прво мјесто у вијестима везаним за Васкрс, приказиване њене вјерске церемоније и сл. Приказано је до двадесетак присталица ове цркве на Груди на Цетињу око г. Мираша Дедеића, толико их је било сабраних и на Крушевцу у Подгорици испред Музеја савремене умјетности око руске скитнице Сергеја самопроглашеног ''митрополитом подгоричко-дукљанским'' и око чувеног распопа Жике Смедеревца. У то исто вријеме обављана је служба Васкрсењу Христовом у стотинама храмова Црне Горе од Храма Христовог Васкрсења у Подгорици и Храма Светог Василија Острошког у Никшићу, до Цетињског манастира, манастира Острог, манастира Ђурђевих Ступова у Беранама, од Пљеваља до Херцег Новог. Службе је служило четворица православних епископа, око 200 свештеника са десетинама хиљада вјерног народа Божјег. Већина средстава јавног информисања Црне Горе све је то или игнорисала или стављала у други план, покушавајући да тиме обману ширу јавност. Све у духу некадашње гебелсовске и доскорашње бољшевичко-титоистичке пропаганде. Несумњиво, ради се о феномену јединственом у Европи 21. вијека: реликт идеолошке прошлости обучен у нове сужених хоризоната обланде!

Заточник чистог духа

Изложбом слика познатог ликовног умјетника Цветка Лаиновића, која је отворена у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, у Никшићу синоћ почели „Дани Светог Василија Острошког"

Љиљана ЛаиновићИзложбу слика под називом „Божанска бјелина", у Црквено- народном дому Светог Василија Острошког, отворио је књижевник Тиодор Росић. Он је казао да Лаиновић припада самом врху минималистичког свјетског сликарства, а културолошке парадигме његовог ликовног рукописа су: вјера, нада и љубав.

- Духовна потка овог сликарства је управо врлина, а врлина је нада, жеља и чежња ка вјечном животу. Поред вјере, ту је и љубав. Та тријада је у подтексту и она духовно уобличава оно што је као трајни залог нашем роду и, уопште, европском духу оставио Цветко Лаиновић. Идеал бескрајног трајања, жива вјечност као човјекова бесмртност апсолутно су присутне у његовом сликарству, рекао је Росић. Он је нагласио да Лаиновићево сликарство чине, најмање три доминантне фазе, а које су препознатљиве и на изложеним радовима у Никшићу: прва је тзв. строзавјетна фаза, којом умјетник апсолутно баштини евокацију главних начела онога што је утемељено у вјечном трајању сликарства од Палмире; друга фаза је сликарство бијелог минимализма, током ког су настајале бијеле слике, слике са бјелином божанског просвјетљења, а трећа, последња Лаиновићева фаза прије његовог одласка у вјечни живот, за којим је, како је казао Росић, чезнуо у свом сликарству јесу радови са релативно пуним колористичким луком.