Хришћански свет

Интервју Владике Порфирија за недељник Време

Да ли ми као друштво, уопште хоћемо телевизијску форму која се зове ријалити програм? У програму те врсте не може се предвидети шта све може да се догоди. Он почива на конфликту и сукобу; на мржњи против онога са ким делите трпезу, на вулгаризмима и свакој врсти девијантног понашања. Док их буде у етру, сигуран сам, биће и инцидената. Ослањајући се на европску праксу, знамо да наш Закон не забрањује њихово емитовање

Према Закону о радиодифузији, у члану 8, Републичка радиодифузна агенција (РРА) има обавезу да спречи емитовање програма који садржи информације којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље. У члану 19 тог закона каже се да се РРА стара и о томе да програми који могу да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника, као и поштовању достојанства личности, не буду доступни малолетницима, а када програм тешко угрожава њихов развој, онда се он забрањује. По члану 17, прописане мере које Агенција може предузети јесу изрицање опомене и упозорења, а у складу са законом, и привремено или трајно одузимање дозволе за емитовање програма.

Нова емисија на програму Радија Златоусти

Вера је искуство, однос, комуникација... кажу на овом Радију промовишући емисију чији је циљ да говори о суживоту већинског српског и православног становништва са суграђанима који се разликују по националној, верској, културолошкој, а понекад и физичкој основи.

Радио Златоусти Српске православне Епархије шумадијске отпочео је у среду, 2. марта емитовање нове емисије „Друго ја" чији је циљ развијање трпељивости (хришћанска реч за толеранцију) према другачијем, различитом. Идеја ове емисије је да говори о суживоту већинског српског и православног становништва са суграђанима који се разликују по националној, верској, културолошкој, а понекад, у случају особа са инвалидитетом, и физичкој основи... У Радију Златоусти кажу да смо сведоци пораста екстремизма нарочито међу младим генерацијама, и нарочито међу онима који себе сматрају и називају „православним хришћанима", те да једна оваква емисија може да укаже на то како стварно хришћани и грађани треба да се понашају према људима различитима од себе и да стога представља оснаживање нашег хришћанског идентитета. Због тога и јесте сиболично названа „Друго ја".

Још седам година посла за мајсторе

Архитекта Мирко Ковачевић већ четири деценије брине о заштити српског манастира на Светој Гори, а последњих година због пожара посла има много

Ових дана почиње осма сезона обнове Хиландара. На њеном челу као и до сада биће професор др Мирко Ковачевић, архитекта већ дубоко зашао у осму деценију живота, али стручњак без кога би се српска духовна светиња тешко могла тако верно и квалитетно реконструисати.

Митрополит Амфилохије гостовао у емисији „Живоносни источник“ на телевизији Елмаг

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско - приморски Г. Амфилохије гостовао је 23. фебруара 2011. године на телевизији Елмаг у емисији „Живоносни источник"

Страдање светог новомученика Ђорђа Кратовца

Блажени Георгије - Ђорђе родио се у српском граду Кратову, на десет сати хода од Штипа. Родитељи његови Димитрије и Сара беху људи благочестиви. Када Ђорђу би шест година родитељи га дадоше да се учи књизи; и он се учаше са великим упехом. Затим Ђорђe изучи кујунџиски занат; но отац му умре, и он рано остаде сироче. Диван лицем и веома стасит, Ђорђе ce бојаше да остане у родном месту, да га не би силом узели на двор султанов, што се тада често догађало. Са тог разлога он отпутова у град Софију. Настанивши се ту у дому просвећеног и побожног свештеника Петра, он усаврши своја знања о вери и утврди се у љубави ка хришћанској побожности. Убрзо Ђорђе паде у очи својим одличним особинама. Мухамеданцима се прохте да овако узорног младића привуку к себи. Они изабраше између својих учених људи, улема, једног умешног човека да води разговор са Ђорђем.

Повратак у Константинопољ после 90 година

Константинија Георгала рођена је 1920. године на Фанару у Истанбулу. Крштена је у цркви Пресвете Богородице поред Патријаршијске школе, а 1922. је са родитељима напустила Турску у размјени становништва. Данас живи у Солуну.

Прва наша жена-пилот у борбеном авиону

Силну снагу сабијену у "Ролс Ројсов" млазни мотор школског борбеног авиона "супергалеб" кроти нежна рука једне двадесетрогодишње девојке. Када се крајем децембра винула у небо са батајничког аеродрама и после неколико маневара приземљила летелицу уз громогласне аплаузе колега, Сандра Радовановић је излазећи из кокпита авиона ушла право у историју.