Хришћански свет

На море без парадајза

Од 15. јуна преко граница Црне Горе туристи ће по аутомобилу моћи да пренесу само литар алкохолног пића, пет литара воде и до килограм суве хране у оригиналној амбалажи

Храна

На тло Црне Горе од 15. јуна неће моћи да крочи ни туриста нити авантуриста уколико не плати еколошку таксу од 30 до 150 евра. Од намирница које ће грађани жељни мора и одмора моћи да ставе у пртљажник „зелено светло" добили су само суво воће и поврће, литар алкохолног пића и грицкалице типа грисини, кикирики и семенке...

Воће и поврће зачињено пестицидима

Прво воће и поврће на тезге стиже само неколико дана након што је третирано хемијским средствима, признаје неколико повртара у околини Београда, док надлежни тврде да разлога за бригу нема

пијацаИма ли отрова у тањиру, питају се купци раног воћа и поврћа. Оправдано, јер крупне јагоде, трешње, зелена салата и млади лук, као тренутно најпродаванији пољопривредни производи, често нису тако здрави и наочити због издашне природе, него због хемијских супстанци и препарата којим се током раста и сазревања „билдују". Третирају се пестицидима у недозвољеним количинама због чега здравље потрошача, а посебно деце, може бити озбиљно угрожено, признају поједини произвођачи са периферије Београда за „Политику", који из разумљивих разлога желе да остану анонимни.

Иако је време анархије на њиви иза нас, а прописи усаглашени са оним у развијеним земљама, пијаца је, изгледа, и даље рај за преваре. Надлежне инспекције раде свој посао, али да ли је то довољно и да ли купци могу да рачунају на свест произвођача који брзу зараду олако мењају за робу сумњивог квалитета.

Каква је судбина прашума Амазоније?

АмазонијаЗа Амазонију се често каже да представља "плућа планете" - у питању је око пет и по хиљада квадратних километара шуме на територији девет земаља Јужне Америке.

Прашума Амазона игра кључну улогу у регулисању климе на Земљи, али је последњих година веома озбиљно угрожена.

Једна њена шестина је, наиме, већ нестала, а крчење шума како би се створило обрадиво земљиште никако да престане.

Драма живих под рушевинама

земљотрес у КиниБрој погинулих у разорном земљотресу који је у понедељак погодио централни део Кине достигао је 12.000, али се на десетине хиљада становника воде као нестали, па званичници страхују да ће број страдалих драматично расти. Кинеске спасилачке екипе јавиле су да је 3.600 људи изгубило живот, а више од 18.000 још увек је затрпано у рушевинама града Мјанјанг,недалеко од епицентра, пренела је агенција Синхуа.

Извор: www.politika.co.yu

Британци бацају брда хране

Британски "Индепендент" објављује забрињавајуће резултате студије према којој Британци сваке године у дјубре баце прехрамбене производе у укупној вредности од десет милијарди фунти, преноси ББЦ на српском.

храна Скоро четири и по милиона јабука, шестсто хиљада јаја, 1,3 милиона паковања јогурта заврше у ђубрету сваког дана.
Што је најгоре, пише лист, највећи део хране која се баца остаје нераспакован и нетакнут. Људи купују и на крају не поједу.
"Индепендент" подсећа да је ова студија објављена у време када у многим деловима света владају несташице хране због пораста становништва, суша и коришћења усева за производњу био горива.

Прете глад и заразне болести

Страхује се да би број мртвих у Мјанмару могао да достигне осамдесет хиљада

ЦиклонРангун - Пет дана пошто је разорни циклон погодио јужни, приобални појас Мјанмара ситуација у овој сиромашној земљи југоисточне Азије је драматична, извештавају агенције, преносећи сведочења хуманитараца о збрисаним селима и поплављеним пољима пиринча на којима леже тела страдалих.

Коначан број мртвих би могао да достигне 80.000, проценила је агенција „Ворлд вижн", јер се 60.000 људи води као нестало. Према званичним подацима мјанмарског војног режима, до сада је регистровано 22.500 жртава циклона „Наргис".

Топлина завичаја наших предака

Три километра од Бијељине према Павловића мосту, у срцу семберске равнице, на површини од пет хектара, породица Станишић је изградила „Етно село Станишићи".

Станишићи „Етно село Станишићи" је село са двадесетак аутентичних дрвених кућа, мљекаром, воденицом, ковачницом, амбаром за жито, старом кућом и великом гостинском кућом, који су пренијети из села Бргуле код Вареша и сусједних села са планина Звијезде и Романије.

Рестаурацијом дрвеног крова - шиндре враћен им је аутентичан изглед, а у кућама је покућство које им је вијековима припадало. Куће повезују поплочане камене стазе, а у центру села су два бистра језера. Осмишљени су и простори за презентацију старих народних вјештина: предења, ткања, ковања у ковачкој радионици. У етно селу се налазе и двије аутентичне воденице у којима се мељу пшеница и кукуруз.