Архитекта Бранко Пешић: Отисци градитеља

Published On: 25/10/2021

Изложубу Отисци градитеља посвећену стогодишњици рођења и 15 година од смрти архитекте Бранка Пешића 22. октобра 2021. године у Установи културе Пароброд отворио је историчар уметности и ликовни критичар Никола Кусовац. Преосвећени викарни Епископ хвостански г. Јустин је прочитао поздравно писмо и пренео благослове Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.

Поздравно слово Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија изнео је Његово Преосвештенство еписког хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског који је у уводно делу цитирајући Андрића рекао да сви умиру једанпут а велики људи два пута, када нестану са земље и када њихово дело падне у заборав. Такође, нагласио је да су овакве изложбе и манифестације мале препреке на путу заборава великих и значајних личности од којих је несумњиво и професора и архитекте г. Бранка Пешића. Затим је произнео Патријархов слову које преносимо у целости:

Браћо и сестре, даме и господо, преносим вам благослове и поздраве Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија који се, као што знате, налази у пастирској посети Епархији бањалучкој. Уз патријархове благослове, преносим вам и изразе захвалности наше Цркве што сте организовали ову изложбу. Данас, када су деценије и године планирања, изградње, заправо величанствених грађевинских подвига, са маестралним технолошим иновацијама, уз неизвесност око финансирања радова иза нас, а при сваком доласку до Спомен-храма Светог Саве и уласку у храм дивимо се његовој грандиозној лепоти, сјају мозаика, уживамо у благољепију и торжеству богослужења, не смемо заборавити оне који су за то најзаслужнији. Овде, апсолутно у првом реду имам на уму блаженог спомена патријарха српског Германа и професора Бранка Пешића. Стога ћу навести њихова два, по свему историјска дијалога:

22. септембар 1984. године, у  Патријарховом радном кабинету у Патријаршијском двору у Београду:

Патријарх Герман каже: „Господине Пешићу, изабрани сте да будете архитекта наставка пројектовања и градње Храма Светог Саве, што подразумева и организацију свих припремних радова, оснивање градилишта и све што је потребно да се настави градња  напуштеног храма. Истог момента ме је облио хладан зној и побледео сам од узбуђења. Патриjaрх ми је тада рекао: ,,Да ли можете да попијете једну ракију?“ Одговорио сам, и даље узбуђен: ,,Са великим задовољством!“ Попили смо још једну.

14. април 1986. године на градилишту храма:

Професор Пешић: „Ваша Светости Патријарше српски, – Све је спремно за изградњу Спомен-храма Светог Саве. Молим Вас да благословите да радови почну“. Патријарх је одговорио:,,У име Оца и Сина и Светога Духа, молитвама Светога Саве Српског, нека радови  почну!“

И само још један монолог, заправо део из интервјуа који је проф. Пешић дао Слободној Далмацији 1987. године:

„Осим што сам пројектант, ја сам и надзорни орган. Пројектантске радове поверио сам младом пројектном бироу Студио, у којему су најбољи стручњаци Београда. Радим без хонорара. Мој хонорар је добровољни прилог за изградњу храма светог Саве“.

Наравно, ово је став идентитетски целовите личности, оствареног човека, каквих у оном делу становништва који треба да води друштво, ни данас нема превише. И ова изложба и сви који ће говорити или су говорили о архитектонским остварењима Бранка Пешића ће то учинити тачније и боље. Ја су само рећи да су готово до јуче, његова дела: палата Београд и храм Светог Саве, чиниле визуру престонице, чиниле ону слику коју смо памтили и носили у мислима када смо одлазили из Београда даље, некуд у свет. У мом памћењу остаће та слика Београда. То је Београд који волим. За све што је учинио за свој град, земљу и народ нека је код Господа вечан спомен а од нас велика благодарност нашем Бранку“.

Аутобиографски записи под називом „Сећања“, које је посветио својој породици, били су испирација да се изложба постави у првом лицу где нас сам Бранко као наратор води кроз детињство, одрастање, турбулентна времена студије и изазове. Упознаје нас и са личностима које су пролазиле кроз његов живот и утицале на његово формирање од Лизе и Пјера Крижанића, Иве Андрића, Милана Ракића, професора Дерока, Несторовића, Злоковића, браће Крестић и других.

Aрхитектa Бранкo Пешић оставио је за изванредан опус и сложено градитељско дело у преко сто дела на различитим пољима архитектонског стваралаштва. Уз вишедеценијску педагошку делатност професора Грађевинског факултета (1951-1986), успешно и ефикасно je водио изузетно компликоване грађевинске пројекте, као што су изградња тада највише грађевине на Балкану, Палате Београд, висине преко сто метара (1974), као и још већи и захтевнији подухват, наставак градње Храма Светог Саве, педесет година после започетих радова.

Од његових многобројних реализованих пројеката велики део опуса посветио је изложбеној и сајамској архитектури. На архитектонским конкурсима добио је преко двадесет награда. Међу остварењима су му и тридесетак црквених објеката и конака међу којима се истиче црква Св. Петке на Чукаричкој падини. Био је председник и члан бројних стручних жирија и учесник изложби. На месту председника секције архитектуре УЛУПУДС-а је био 14 година, а затим четири године и председник УЛУПУДС-а. Председник Савеза примењених уметника и дизајнера Југославије – СПИД-ЈУ био је годину дана. За свој рад добио је више медаља и диплома за ангажовање на културном и стручном пољу.

Изложба ће бити отворена од 22. октобара до 5. новембара 2021.

Најновије вести

Повезане вести