Архијерејска Литургија на Лазареву суботу у Кличеву

Објављено: 25 априла, 2021Прегледано: 17

На Лазареву суботу, 24. априла 2021. године, у храму Пресвете Богородице Тројеручице, који се гради у приградском насељу Кличево у Никшићу, служена је света архијерејска Литургија.

Литургијом, у надземној крипти Светиње Тројеручице, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије уз саслужење свештенства и монаштва.

„Васкрсење Лазарево било је осам дана прије Васкрсења Христовог. Погрешне су људске представе да је Бог негдје далеко, да нас посматра са висине и даљине, да Бог не снисходи и не саосјећа са људским патњама. Ако се дубље упутимо у тајне свете вјере православне видјећемо да није тако, а ево једног примјера који много значи, много говори – Лазар, пријатељ Христов. Бјеше у Христово вријеме неки побожан човјек Лазар и његове сестре, који су радо слушали ријеч Христову и радо Га дочекивали у свој дом. Показали су се у свему као велики Христови пријатељи у то вријеме и Христос говори да је Лазар Његов пријатељ, али и пријатељ апостола“, беседио је Владика и  наставио:

„Лазар, међутим, умрије и долази Христос да посјети гроб свог пријатеља, излазе његове сестре, тугујући за братом. Једна говори: Господе, да си Ти био овдје не би умро брат наш. И друга исто тако говори, Господ Исус Христос не говори им одмах шта ће бити, него говори о васкрсењу, јер Јевреји су вјеровали у васкрсење мртвих у последњи дан, на крају овог свијета и вијека. Христос тјеши сестре, које тугују за својим братом и говори им оно што оне већ знају. Та утјешна, пријатељска ријеч много значи људима. Није потребно да говоримо никакве мудрости кад је неко у тузи и невољи, него само оно што сви, иначе, знају, али да се ипак нађе права ријеч, а Господ Исус Христос говори о васкрсењу. Међутим, Он хоће да дође на гроб свог пријатеља Лазара. И Он сам се згрозио над смрћу, заплакао и показао саосјећање са сестрама и са свима који плачу ради губитка пријатеља. Он тада позива Лазара из мртвих, тек, тада показује своју божанску силу. До тада саосјећа као човјек са патњама сестара Лазаревих и са самим Лазаром, који почива у гробу и већ труне. Гледа на смрт и на понижење људско и згражава се, потресао се у свом бићу као човјек, али, Он је и Богочовјек. Он говори људском ријечју, али пројављује Божју силу“, навео је Његово Преосвештенство.

„Позива свог пријатеља Лазара да устане из мртвих и само на ту једну ријеч божанску устаје Лазар, који се већ распадао, из гроба. Његова ријеч пројављује божанско дејство и Лазар устаје из мртвих. Тек, тада сестре схватају због чега је Он дошао, схватају дубљи смисао Његових ријечи када говори о васкрсењу: Ја сам васкрсење и живот. Тамо гдје је Христос, тамо је живот иако се Христос сретне са смрћу тамо ће бити васкрсење, јер је Он побједитељ смрти. Он је овдје, прије свог страдања, прије смрти и васкрсења, пројавио много тога, прије свега, да саосјећа са људским патњама. Како не би саосјећао са људским патњама Онај Који је узео све патње и понижења цијелог рода људског на себе као Син Божји? Али је пројавио и своју власт над смрћу и свог пријатеља Лазара васкрсао. То васкрсење је било тада само једно и  можемо само замислити како су се обрадовале сестре Лазареве кад су га видјеле да се јавља позивом Божјим као побједитељ смрти. Оне су доживјеле васкрсење и прије васкрсења“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.

„Саосјећање које је Христос пројавио према свом пријатељу Лазару, Он има и према сваком човјеку. И према праведном и према грешном, и ономе који је Његов пријатељ и ономе који је Његов непријатељ. Можда дубље саосјећа према онима који су Његови непријатељи, јер зна у каквом помрачењу ти људи живе. Божја љубав не може да остане равнодушна према томе, али неће да присиљава никога да узврати на Његову љубав, Господ је, саосјећајући са патњама цијелог људског рода, узишао на крст, примивши све патње овог свијета и понижења сваког човјека, искупио нас и исцијелио својом раном. Већ у Његовом крсту, Његовом страдању пројавила се сила Васкрсења, јер када је Господ издахнуо на крсту тада се отворише гробови, устадоше многи из мртвих, појавише се у Јерусалиму, оживјеше. Господ је својом смрћу умртвио смрт. То су дубоке тајне наше свете вјере“, рекао је Епископ.

„Тих тајни можемо да се додирнемо учествујући у светим богослужењима, посебно од Лазареве суботе до Васкрсења Христовог, у току Велике недјеље. Да смогнемо снаге да и ове дане Часног поста, који су пред нама постимо како ваља, да се кајемо и исповједамо своје гријехе, да се очистимо и припремимо, да своја срца учинимо чистим за стан Бога живога. Света Четрдесетница, која се свршила, управо, јуче је само припрема за Велику недјељу, недјељу страдања Христових у којој прослављамо установљење Тајне вечере, Свете Тајне причешћа, када се клањамо Крсту Христовоме, Његовој живоносној смрти и Његовом гробу да бисмо се сјединили са Њим распетим, да бисмо учествовали и били саучесници Његове побједе над смрћу, Његове славе и вјечне радости, која нас осјењује на празник Васкрсења Христовог“, закључио је владика Јоаникије, честитајући велики празник, нарочито, бројној сабраној деци која су, подсетио је Владика, прва прославила Христа као Цара и Бога и Спаситеља приликом Његовог уласка у свети град Јерусалим.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Најновије вести

Повезане вести