Архијерејска Литургија у Богородичином манастиру у Сукову

Објављено: 17 августа, 2021Прегледано: 15

У недељу, 15. августа 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је свету Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Сукову.

Саслуживали су протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, архимандрити Нектарије Самарџић и Серафим Мишић, протосинђел Нектарије Ђурић, јеромонаси Пајсије Тодоровић и Арсеније Недељковић, протођакон Ђорђе Филиповић и јерођакон Јован Мијаиловић.

Са благословом Преосвећеног Владике, након читања светог Јеванђеља беседио је протосинђел Нектарије Ђурић. Благољепију свете Литургије допринело је милозвучно појање братства суковске свете обитељи византијским напевом.

О постанку манастира постоји занимљиво народно предање. Данашње целокупно манастирско имање припадало је Турчину Сали-бегу из Пирота, који је имао сина јединца по имену Емин.Једном, шетајући имањем, Сали-бег сретне Вељу, сироче из Великог Села, који је на месту данашње цркве нешто копао. За Вељу су мештани говорили да снива загонетне снове и да у сну чује непознате гласове. А у сновима му се често, као и тада, јављала Богородица окружена анђелима и наредила му да на месту званом Црквиште откопа манастир. Веља, са још неколико мештана, а под надзором крупачког јереја Јована Мадића на том месту поче да копа и нађоше кандило и икону, што је упућивало на постојање пређашњих темеља храма Божјег. Када је Емин видео шта Срби на његовом имању раде, почео је да их грди и вређа, покушавајући да обесчасти свето место. Тог момента одузе му се тело и изгуби памет, а родитељи, избезумљени од бриге, позваше попа Јована у помоћ. Он очита молитву Богородици пред свим присутним мештанима, а Емину одмах би лакше. Након што се Сали-бег поклони светом месту и пољуби Вељину руку, његов син устаде и потпуно оздрави. Тада се бег обавеза да ће помоћи градњу храма, па ускоро поп Јован доби и царски ферман којим се дозвољава обнова манастира. Поп Јован се из Крупца пресели, заједно са Вељом у Суково, а ускоро владика Антим замонаши Вељу у Старој цркви у Пироту. Веља, у монаштву наречен Венијамин, и поп Јован скупише довољно прилога, па се тако и заврши градња манастирске цркве. Када је 1974. године започета реконструкција крова цркве, око кубета је, на опште изненађење пронађено стотинак предмета од глине разних облика и степена очуваности. Ти предмети се могу видети у Музеју Понишавља у Пироту. Манастир је под заштитом државе од 1968. године.

Извор: Епархија нишка

Најновије вести

Повезане вести