Архијерејска Литургија у Келну

Published On: 07/10/2021

У недељу 15. по Духовима, на дан Светих мученика Евстатија и других са њим, 3. октобра 2021. године, прослављена је храмовна слава парохије келнске – Воздвижење Часнога Крста. 

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије уз саслужење протојереја-ставрофора Неђе Јањића и јереја Младена Јањића. 

По свршетку Литургије освећени су славски дарови које је у својству кума припремила породица Зец, а затим је за кумове славе наредне године изабрана породица Живаљевић.

-Драга браћо и сестре, оци саслужитељи, оче Неђо и оче Младене, данас славимо славу овога светога храма, данас славимо знак спасења, знак избављења, знак животворни – крст часни! Овај знак је био забоден у земљу голготску на мјесто Христовог распећа. Крв Његова облила је кости наших прародитеља Адама и Еве. Прије него што је Христос разапет на крсту, тај чудесни знак био је знак највеће срамоте у великој Римској империји али када је на њему разапет Благи, Свети, Једини Господ онда се знак највеће срамоте претворио у знак највеће части, од најстрашнијег у најблажи, највећи знак, беседио је владика Григорије и наставио:

-Прије распећа Христу је било суђено. На питање Понтија Пилата Јеси ли ти цар јудејски? Он је само ћутао… Окупљени народ који је све посматрао тражио је од Пилата да разапне Христа који Себе, по њима незаконито, чини Сином Божјим и царем јудејским. На саркастичне ријечи намјесника Понта: Ево цар ваш! свјетина је одговарала вичући: Узми, узми, распни га! А Он је ћутао… У времена која су претходила овом догађају, пророци су говорили, викали о Њему, али када се појавила сама Истина – када је дошао, Он је ћутао…  У том ћутању, тој тишини почивала је сва Истина. Истина се показала у Његовој спремности да буде поруган, испљуван, шамаран, разапет, да буде убијен али пошто Истина бијаше у Њему и Живот бијаше у Њему, Истина није могла бити угушена а Живот није могао бити уништен. Зато је послије Његове смрти дошло спасење васкрсењем. Затим су апостоли из свега гласа, као некада пророци, проповједали Христа Васкрслога.

-Браћо и сестре, недавно сам прочитао једну добру књигу о Херману Хесеу и Карлу Густаву Јунгу коју је написао чилеански писац Мигел Серано. Једна ријеч из те књиге ме је страшно потресла и подсјетила на овај догађај Христовог ћутања. Велики психолог Јунг је рекао једну велику истину, а то је да се највеће ствари на овом свијету дешавају у тишини. Света тишина, браћо и сестре, нам је много потребна јер понекад треба и да прећутимо. Данас смо чули Јеванђеље Великога петка о страдању које се завршава 9 часом тог великога дана и настаје тишина Велике суботе. На ту суботу пјева се једна пјесма која каже: Нек умукне свако људско тијело, нека умукне јер се догађа нешто највеличанственије – жртвује се Праведни Бог за нас, грешна створења. Цар над царевима постао је слуга да бисмо ми могли превазићи наше немоћи и људске слабости. Данас славимо, браћо и сестре, тајну спасења, тајну нашег избављења. Треба да се научимо и не треба да заборавимо да тој тајни претходни тишина, претходи ћутање. Чешће је погодно вријеме за ћутање него ли за причање зато размислимо у тишини шта ћемо рећи и како ћемо живјети. Ћутање и тишина су нам потребни да бисмо видјели ко смо, шта радимо и куда идемо. Пред крстом нема ништа паметније, драга браћо и сестре, од ћутања а онда ћемо из тога ћутања научити оно што ни у најбољој књизи нећемо прочитати и научити. Да Бог дарује да се научимо томе ћутању пред страшном тајном Христовог крста, беседио је владика Григорије.

Извор: Епархија диселдорфска и немачка

Најновије вести

Повезане вести