Аустралија: 30 година Црквене општине у Кубер Пидију

Published On: 09/08/2022

Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан допутовао је 30. јула 2022. године у Кубер Пиди поводом прославе храмовне славе Мисионарске парохије Светог пророка Илије, као и 30. годишњице од оснивања те знамените српске црквене јединице у Аустралији.

У Кубер Пиди допутовао је, на позив Његовог Преосвештенства, и амбасадор Републике Србије г. Раде Стефановић, што је увеличало радост окупљеног народа који су пристигли из више градова Аустралије да обележе храмовну славу и значајан јубилеј.

У недељу 7. по Духовима свечано је прослављена храмовна слава и 30. годишњица оснивања Мисионарске парохије Светог пророка Илије у Кубер Пидију. Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан служио је свету архијерејску Литургију.

Саслуживали су архимандрит Петра (Радуловића), архијерејски заменик; протојереј Самуило из Руске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Милорад Јовчић, администратора Мисионарске парохије; протођакон Миодраг Томић и ђакон Јован Јовчић.

На крају Литургије, Епископ је осветио нове тронове и иконе, а затим, освештао славске дарове принесене у част Светог пророка Илије. Поред бројних верника, прослави је присуствовао члан Скупштине Јужне Аустралије седишта Гајлс, г. Едвард Хјуз.

***

На око 800 километара северно од Аделаида, у држави Јужна Аустралија на Pетом континенту, налази се јединствен споменик српске али и светске културе и архитектуре. То је црква Светог пророка Илије , која се, у целини, налази под земљом. Срби који су у Кубер Пиди (Coober Pedy) долазили трбухом за хлебом имали су и потребу за духовним, религиозним исповедањем. Наши рудари који су овде копали полудраго камење, опал, тако су ископали један од најлепших бисера не само српске, православне, него и укупне хришћанске културе.

Пошто је овде пустиња, температуре су у просеку изнад 40 степени, наши људи су прибегли јединственом а генијалном решењу. Изградили су цркву под земљом, на дубини од 9 метара, укупне дужине 30 метара. Под земљом се налазе црква, црквени двор, парохијски дом и црквена школа. Било је потребно много домишљатости у опремању цркве. На објекту су примењена нека изузетна решења. Тако је идеја за иконостас преузета од Румуна. Иконописци су сликали на стаклу испод којег се налази осветљење и то даје посебну драж иконостасу. Пошто је земља помешана са сољу и кречом било је немогуће цртати фреске на том материјалу. Ипак, један уметник из Новог Зеланда успео је, користећи као узорке српске иконе из доба Византије, да исклеше стеновите делове зидова. Тако су настале јединствене фреске, не цртањем већ клесањем у стенама.

Најновије вести