Беседа епископа Григорија на Велику Госпојину у Химелстиру

Published On: August 30, 2021Views: 18

Народе Божји, народе који зовеш Пресвету Богородицу мајком, народе који разумијеваш да је Црква Мајка, који разумијеваш да се у Цркви догађа исто оно што се догодило у утроби дјевојке Марије, да се догађа највеће чудо у свима свјетовима, чудо сједињења Бесмтрног Бога и смртног човјека и спасења смртнога човјека од смрти и робовања гријеху. Данас славимо најсветије биће међу свим људима, Пресвету Владичицу Богородицу без чије добре, свете и узвишене воље, не би могло да се догоди оно најважније за нас, да Бог постане човјек и да прими нашу природу, да је понесе, узме и освети и да са њом узиђе на крст. Њеном заслугом човјечанство је промијењено једном за свагда.

Како Мајка Божија, као добра, грије наша срца, срца своје дјеце? Испричаћу вам један доживљај. Једном приликом разговарао сам са једним од најгорих људи које сам упознао, и сада је жив тај човјек. Тога дана он је свратио у манастир Тврдош који је посвећен, као и овај, Успењу Пресвете Богородице. Биле су ратне године. Почео је да ми прича како он не вјерује у Бога, Цркву штавише мрзи. Једино што га збуњује и што помути његова осјећања јесте икона Мајке Божје која држи Дијете у наручју. Тај призор чинио је да његова мржња буде несигурна и није био спреман да чини зло. Тада сам по први пут дубље размишљао о икони Пресвете Богородице, о томе колико Она значи за нашу Цркву, наш живот, наше спасење. Када једног тако огрубјелог човјека, отврдлог срца, ублажи, срце загрије, олакша ланце којима је срце његово врзано и дотакне дубину његовог срца.

Ово је, браћо и сестре, био само један од многих примјера. Ми од Бога и Мајке Божје можемо да научимо ко су наш отац и наша мајка, мислим на наше биолошке родитеље. Можемо да научимо тек тада оно што је говорио један Отац и Учитељ Цркве – Бог је Отац а Црква је Мајка, можемо да схватимо како је Пресвета Богородица Богомајка, можемо да схватимо и да прихватимо да смо ми браћа и сестре, да смо сродници у Богу, да смо сродници по Мајци Богородици. Она је свима Мајка јер је Бог свима Бог, зато што је родила Христа и сагласила се са Духом Светим да Га роди и да ми будемо једно са Богом. Колико је то, браћо и сестре, чудесно. Без тога никаква нада не би била могућа, без тога не би било могуће да се надамо спасењу. Како бисмо се могли надати? 

Погледајте какав је и колико је милостив Бог, да Он, који је шири од небеса, који је шири од свих светова, да се смјести у утробу једне дјевојке, да се смјести, како је говорио један диван човјек, под њено срце, да својим лицем дотакне њено срце, призор који имамо на оним иконама умиљења кад Христос лицем додирује њено лице, тако је утроби њеној лицем својим додиривао њено срце. Ту се догађало оно што је за нас толико спасоносно, догађало се да бесмртно и смртно дотакну једно друго. А кад се то догоди онда смртно постане бесмртно, онда ми смртни људи, болесни, слаби, немоћни, постајемо моћни, ми који се крећемо и идемо ка смрти, ми кренемо ка животу и идемо ка животу.

Ето, браћо и сестре, какав је то догађај, то сједињење Бога и човјека у утроби дјевојке Марије, која је у име цјелог рода људског примила, као што рекох, несместивог Бога у своју утробу по Његовој милости, по Његовом снисхођењу, по Његовој доброти. Зато се Она некад назива Ширшаја – Шира од небеса, Она је обухватила оно што небеса нису могла да обухвате, а то се догодило зато што је Бог то хтио и зато што је Она на то пристала. „Ево слушкиње Господње“, рекла је, „нека ми буде по речи Твојој с миром“.

Браћо и сестре, ако хоћемо да се спасемо, ако хоћемо да се избавимо из ропства, беда, грехова, смрти, жалости, туге, немоћи, слабости, свега тога што нас мучи, веома је важно да се угледамо на Пресвету Богородицу. Како је Она живела, како је Она поставила свој живот у односу на Бога? Па тако што је рекла – Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој. Рекла је – Да, Господе. Тако, браћо и сестре, је све у томе садржано што се од нас очекује, да се од нас једино очекује: Да, Господе, да наш одговор на Његову Љубав буде: Да, Господе, да наш одговор на његову Милост буде: Да, Господе, да наш одговор на све што нам Господ дарује, а Он дарује само оно што је добро, буде: Да и да никад не буде: Не. Кад буде Не, да му опет приступимо у миру и покајању и да кажемо: Да, Господе.

Дакле, браћо и сестре, чудесан је овај празник у коме славимо уснуће Пресвете Богородице, њено упокојење. Али то упокојење беше једна велика слава, како смо синоћ пјевали слава за Гетсиманију, за Гетсимански врт у којем је сахрањена, у који су је сахранили свети апостоли. Али ми вјерујемо да је истог тог тренутка Син Божји узео Њу у Своје наручје. Као што вјерујемо да све наше које волимо и да све душе хришћанске Господ одмах узима у своје наручје, и да њихова смрт није смрт него је њихова смрт прелазак из смрти у живот. То данас празнујемо, браћо и сестре. Али оно што је најважније је да се угледамо на Пресвету Богородицу, да схватимо кроз икону коју имамо увјек на иконостасу, колико је Она важна, одмах после Христа. Али у њеним рукама је увијек Христос, пред Њом је увијек Христос и Она увјиек носи Христа да га покаже нама. Зато што без Христа не можемо ништа, не можемо да се сјединимо с Богом. А у Христу и кроз Њу, Христос је учинио да можемо да се сјединимо с Богом. Ето, браћо и сестре, какав диван данашњи догађај славимо. Али, чему нас Пресвета Богородица учи? Смирењу, стрпљењу, да треба да се научимо да поднесемо и бол, и муку, и жалост, и тугу, али да никад ништа не може да нас одвоји од Христа. Ако се тако понесемо у овом свјету, онда ће живот заиста завладати нашим бићем, онда ћемо заиста бити живи људи. Без обзира на каквом смо положају, без обзира каквог смо образовања, каквог знања, колико имамо новца и колико немамо новца. Само нека Христос буде у центру нашег постојања. Са Христом је и Христом Пресвета Богородица  Пресвета и Освећена. Са Христом и ми, браћо и сестре, можемо да будемо освећени. Без Христа, ми смо ништа. Са Христом је, како ми неко прочита неку дјечију причу и оно магаре којим је ушао у Јерусалим освећено. А без Христа је оно само магаре. Тако смо и ми, браћо и сестре, без Христа само људи који иду ка смрти. А са Христом, ми смо слични Богородици и свима Светима. Амин, Боже, да тако буде.

Извор: eparhija-nemacka.com

Најновије вести

Повезане вести