Великогоспојински пост

Објављено: 14 августа, 2021Прегледано: 17

Заволи пост најдивнији – дело веома поштовано и богоугодно. Пост је души одбрана добра, телу поуздани сустанар.  Пост је оружје одважнима, школа подвижницима. Пост одбија искушењâ, он блиста на подвигу побожном. Пост узноси молитву на небо. Пост је пут ка покајању.

Свети Јефрем Сирин

Пресвета Дјева Марија, као Она која је родила Сина Божјег – Господа Исуса Христа, заузима јединствено место у молитвеном и богослужбеном животу Цркве. Најзначајнији празник посвећен Мајци Божјој – Успење Пресвете Богородице, издваја се, у односу на остале Богородичне празнике, по вишедневном посту који му претходи, а назива се Успенски, Великогоспојински или Богородичин пост. У свештеном периоду Успенског поста, који траје од 1/14. августа до 28/15. августа, Црква нас позива на што усрдније подражавање начина живота Пресвете Богородице, која је време пре свога претстављења и Успења проводила у посту и молитви. На тај начин, Црква нас у данима поста води ка благодатном и духовном преображењу и обожењу наше, грехом укаљане, људске природе.

По времену установљења, Успенски пост је много млађи од сâмог празника Успења Пресвете Богородице, као и од осталих вишедневних постова. Иако историјски развој Успенског поста није довољно јасан, сведочанства светих Отаца недвосмислено указују на свештену праксу посебног вишедневног поста посвећеног Пресветој Богомајци. Једно од најстаријих сведочанстава о Богородичином посту срећемо у списима светог Теодора Студита (†826), који истиче следеће: „Исто тако треба држати и пост Богородице, и само дан Преображења разрешавамо на рибу и уље”. Говорећи о истом посту, свети Симеон Солунски (15. век) поучава да „пост у месецу августу бива у част Мајке Бога Логоса, која се за нас увек подвизавала и постила, премда као Чиста и Непорочна није имала потребу за постом, те да смо и ми дужни да постимо у то време, подражавајући њен живот”. На самом почетку Великогоспојинског поста, 1/14. августа, када наша света Црква молитвено прославља старозаветне мученике Макавеје, на јутарњем богослужењу пред вернике се износи Часни Крст ради поклоњења и целивања, а потом се савршава Чин малог водоосвећења, у склопу којег се певају посебни тропари посвећени Пресветој Дјеви као Оној чијим молитвама се избављамо од сваке невоље и од сваке душевне и телесне штете.Часни Крст за хришћане представља, пре свега, символ победе над смрћу која је остварена кроз крсну смрт и славно Васкрсење Господа Исуса Христа. Поклањајући се Часном Крсту, подсећамо се да наш живот у Цркви треба увек да буде прожет крстоваскрсним сведочењем вере у Господа, а то се поготову односи на дане поста. Посебан благослов у периоду наступајућег поста представља и кропљење освећеном водом, које се савршава на почетку поста (1/14. августа), да бисмо, како сведочи свети Григорије Палама, „приступивши са вером и добивши освећење, остали нетакнути од болести које нас нападају”.

Тонски запис обраћања Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја поводом почетка Великогоспојинског поста у Саборном храму у Новом Саду после јутрења служеног 14. августа 2020. године.

Извор: Епархија бачка

Најновије вести

Повезане вести