Владика Исихије: Господ нас упућује да праштамо, без обзира на то колико смо повређени

Published On: 07/03/2022

Последње недеље уочи почетка Часног Васкршњег поста, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије предводио је литургијско сабрање у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање протонамесника Филипа Јаковљевића и свештенства из Ваљева, као и појање Дечјег хора и Црквеног хора „Хаџи Рувим“ са диригентима Вањом Урошевић и Милицом Степановић Бабамилкић.

-Недеља праштања, која непосредно претходи Великој четрдесетници, упућује нас ка ономе што најпре може да нас врати Богу и да нас зближи и сједини с Њим, а то је врлина праштања. Са том врлином улазимо у Велики пост, који нас припрема прво за страдања Христова, а потом за свеславно Његово Васкрсење које долази после крста, беседио је епископ Исихије о нераскидиво везаним тајнама спасења човека и целокупне Божје творевине. Подсетивши на првородни грех гордости, који је условио отпадање од Бога и изгнање из раја прародитеља нам Адама и Еве, владика Исихије је указао да је Бог наставио да их воли, као и сав род људски проистекао из њих:

-Доласком на свет Господа Христа, Његовом крсном смрћу и васкрсењем, врата раја су се за људе поново отворила. Бол услед спознаје да је због сопственог греха лишен радости заједнице са Богом јесте најдубљи бол који човек може да доживи, о чему нам говори Адамов плач у стихири вечерње службе уочи ове недеље. Тај бол нас раздире било да смо га свесни или нисмо, било да хоћемо да размишљамо о њему или нећемо. Један је пут исправан, а то је да хоћемо да увидимо грех и осудимо себе због њега. Али, да осудимо без очајања и онда се предложимо бескрајној љубави Божјој, која је увек била са нама, а која нам постаје недоступна ако живимо и истрајавамо у греху, рекао је владика Исихије.

-Поред истрајавања у греху, недоличан пут је да приписујемо грех другима, да оправдавамо себе како смо слаби и немоћни, како су други криви и навели нас на то. Како други чине и горе ствари, а ми, ето, нешто мало зато што је нама тешко… То је пут немоћи и пут у пропаст. Ниједан грех не може да се исцели, ни  мали ни велики, без нашег увиђања да је то грех и воље да се препустимо љубави Божјој. Адам вапије Господу: Помилуј ме палога! То је изрека коју сви данас треба у срцу да осетимо, да се у њу удубљујемо и да је и сами узнесемо Господу да нас помилује. Да будемо свесни да смо пали и да пројавимо вољу да се поправимо, а потом је све у Божјим рукама. Јеванђељски одломак данашњег дана (Мт 6, 14-21) учи нас како би требало да постимо и да увек имамо на уму да ће Отац небески нама опростити онако како ми ближњима будемо чинили, истакао је владика Исихије и закључио:

-Једни другима треба да праштамо грехе и ова недеља се зато и зове Недеља праштања. Онај ко је увређен, понижен или озловољен треба да буде свестан да може да буде у таквом стању само ако је грех у њему. Не треба да гледа оног ко га је увредио, већ треба да зна да, ако је био чиста срца, то га не би дотакло. Увређеност долази од гордости. Од тога што мислимо да смо вредни и достојни величања од других, чак, у нашем лудилу, некад и од Бога. Онда, кад не добијемо такав третман, вређамо се и будемо у депресији. Само покајање може од тога да нас избави и Господ нас упућује да опраштамо, без обзира на то колико смо повређени. Господ нас учи да опростимо и непријатељима својим и да се не гордимо постећи, а још мање да се узносимо пред другима, јер тиме губимо плод нашег подвига. У завршници јеванђељског одломка стоји савет Спаситеља да не сабирамо блага на земљи, већ на небу. То значи да се не уздамо у материјалне вредности. Уз примерено старање за потребе тела, не треба да стремимо више од тога. Ако се оптеретимо материјалним богатством, не можемо ући у Царство небеско.

Извор: Епархија ваљевска

Најновије вести

Повезане вести