Владика Јоаникије служио помен протојереју-ставрофору Момчилу Кривокапићу

Published On: 24/04/2021

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије служио је 23. априла 2021. године свету Литургију пређеосвећених дарова, шестомесечни помен блаженопочившем митрополиту Амфилохију и годишњи помен протојереју-ставрофору Момчилу Кривокапићу у цркви Покрова Пресвете Богородице на градском гробљу у Шкаљарима.

– Данас нас је сабрала љубав према нашем проти Момчилу Кривокапићу који нас је прије годину дана напустио, отишао из овога у нови живот, али осјећамо иако нас је тијелом напустио, да је његов дух и његова душа и његова љубав са нама. Прави истински свештеник Бога Вишњега на коме су се због његове вјере, љубави, ревности, оданости светој Цркви Божјој испуниле Господње ријечи: тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и да прославе Оца нашега који је на небесима, казао је Владика.

– Биографија оца Мома, и као човјека и као свештеника Божјег, свијетла те да је његова појава уносила свима радост. Само виђење оца Момчила је било, нарочито у комунистичком времену, узвишено, а радост његовог апостолског дјелања у Цркви Божјој све муке и сва искушења топила и потискивала у заборав и претварала у ништа. Он је једноставно био незаустављив, пун енергије, пун добре воље, увијек идући напријед, никад не посустајући. Можемо рећи увијек млад јер га је дух Божји кријепио и водио, тако да је његов животни пут свијетли пут од почетка до краја. Син честитога и напаћенога свештеника протојереја-ставрофора Риста Кривокапића, који се млад упокојио са 54 године, бесједио је Владика, подсећајући на бреме које је пало на оца Мома у младим његовим годинама, да следи у свему свога оца.

– Поред подршке тадашњих епископа Српске Цркве, отац Момо је имао духовну подршку и молитве Светога оца Јустина код кога је често одлазио и од кога је добио благослов да иде у Црну Гору, која је тада била у великом искушењу и говорило се да вјера у њој замире. Тадашњи митрополит Данило је рекао да је његова и улога његових свештеника била да сачувају духовни огањ који је још тињао под пепелом од кога ће настати велика ватра која ће сагорети све нечисто и осветлити наше путеве и показати ново лице Црне Горе. Распиривању тог огња највише је допринио као млад човјек управо отац Момо, поручио је Владика.

– На годишњицу оца Мома такође вршимо и шестомесечни помен блаженопочившем митрополиту Амфилохију с којим је прота Момо духовно везан и на сваки други братски начин још од његових богословскиих дана. Цио његов каснији живот преплиће се са биографијом митрополита Амфилохија. И ето заједно одоше, отац Момо шест мјесеци прије њега, као Јован Крститељ пред Христом, навео је Епископ и додао:

– Данас је отац Момо поменут заједно са блаженопочившим патријархом Иринејем, са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем и блаженопочившим епископима Атанасијем и Милутином ваљевским- то једна генерација која је оставила свијетли траг у овом времену које полако пролази и она ће сигурно свијетлити и у будућности. Међу тим свијетлим ликовима сигурно ће бити отац Момо по много чему јединствен, истакнут и нарочит.

– Међу великим безбројним заслугама оца Мома, издвојили бисмо његову заслугу како је јуначки са блаженопочившим митрополитом Данилом дао отпор, и мушки и свештенички, рушењу Ловћенски капеле. Отпор том безумљу које је било захватило наш народ. Том злом чину гдје се показало да Црна Гора нажалост ратује са Његошем, и бојим се да тај рат још није престао, иако видимо да заступници те зле идеологије полако одумиру. И та прича је показала своје наказно лице још тада, а како пролази вријеме све више. Тада отац Момо подиже нову Ловћенску капелу у својој парохији и то је, колико ја знам, прва, а онда је подигнута једна у Њемачкој. До сада их има тридесетак подигнутих на свим просторима Српске Православне Цркве, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

– Још једна његова велика заслуга је и то што је био први ректор обновљене Цетињске богословије. Изузетно важно је било да један такав свештеник утемељи обнову Богословије и није била ни мало случајна та одлука Митрополита и Светог Архијерејског Синода. Он је надахнуо младе богослове и улио им жељу за свештеничком службом тако да је Цетињска богословија од тада па до дана данашњега прва међу свим осталим богословијама по проценту њених ученика који су примали свештенички чин. И не само да су примили службу него су још тада завољели службу и одушевили се понајвише гледајући на примјер оца Мома, рекао је Владика који се присетио и онога времена када је већина свештенства била у свештеничком удружењу које се мало прилагођавао комунистичким властима не би ли преживели и они и Црква, што се оцу Мому никако није свиђало. Он је за разлику од њих увек и ван цркве био обучен као свештеник и то је народ знао да цени и у Котору и свуда:

– Отац Момо је био прави истински свештеник, борац, одушевљени дјелатник на њиви Господњој свуда и на сваком мјесту, и дјелом и ријечју. Колико је омладине привукао Цркви, колико њих је упутио на прави пут Божји, колико је домова утјешио и охрабрио у најтежим временима! И у ово посљедње вријеме које је иза нас, прота Момо је дао огромни допринос нашој борби за славу Цркве Божје и Часног крста и свете вјере православне и у томе врхуни његова борба која никада није престајала. Када смо сви мало били забринути, када смо видјели какво нам се зло спрема, отац Момо ту забринутост није показивао него је увијек свједочио Васкрсење Христово и вјеровао у побједу Цркве. А то значи свједочио и васкрсење из наших падова и кријепио свакога од нас. Отац Момо је био надахнут духом Божјим, прекаљени борац од најранијег свог дјетињства видио је куда народ иде, куда Црква иде, и видио је дејство небеских сила и анђела Божијих и Светога Василија Острошког. Он је то осјетио и посвједочио и тако је у том полету и отишао. И тајанствена је његова смрт, његов одлазак. Нико га није видио болеснога, нико није видио да му се ближи крај. Он је једноставно у том полету отишао из овога свијета Господу на величанствени начин као витез вјере православне, казао је епископ Јоаникије.

– Отац Момо се настанио у Царству небеском и Господ га је примио као свога вјерног служитеља, неодступног борца и сјајног и свијетлог свештеника у сваком погледу. Бог да му душу прости и Царство му небеско, а његовој породици утјеха и радост што су имали таквог оца и таквог ђеда, закључио је владика Јоаникије.

Председник Владе Црне Горе г. Здравко Кривокапић, који је такође присуствовао помену, је подсетио: – Отац Момчило је био Христов војник. Али, не обичан – он је витез. То се видјело и по његовом понашању, и по његовом ставу и оном што је зрачио. Присјећам се онога дана кад се упокојио једног вјетра који, као и сада, пува. Задизао је свештеничке мантије. А то је био симбол како се отац Момо односио према свему. Није га могла стићи ни његова мантија. Ако би говорили о дјелима оца Мома Кривокапића требали бисмо изгубити читав дан на томе и опет то не би било довољно. Али, сјеме које је он посијао није сјеме које је било поред пута него у доброј њиви. И то се данас види и осјећа. Захваљујући оцу Мому оно што се десило као сумрак Ловћена засијало је у Прчању. И та свјетлост се ширила не само из Боке, него по читавом свијету. Желим да његов свијетли примјер свијетли свима нама у свакодневном животу, јер се ради о путоказу који нам гарантује да ћемо бити успјешни, закључио је премијер Кривокапић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести

Повезане вести