Владика Јован: Треба се молити Богу ради помоћи у васпитању и доброј хришћанској љубави

Published On: January 3, 2022Views: 20

Владика Јован: Љубав мужа и жене јесте снага која одржава породицу на окупу. Када у дому владају мир, ред и поредак, деца се одгајају и васпитавају на добро. Домаћинство тада расте и уздиже се, па тако и домаћинство опстаје као породица.

Сабрана око Трпезе Господње, око Тела и Крви Господње, Црква је и 2. јануара 2022. године, у Недељу светих отаца, у Саборном храму славила Васкрслог Христа и свето име Његово. Са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским г. Јованом који је началствовао евхаристијском слављем саслуживао је протојереј-ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије Свети Јован Златоусти, са братством Саборног храма. Преносимо беседу владике Јована:

„Браћо и сестре, налазимо се у последњој, припремној недељи за празник Рођења Христовог. Црква нас од самог почетка Божићног поста припрема за што достојнији дочек празника, који је темељ свим осталим празницима у току године. Црква је ову недељу назвала Недељом очева и увек се празнује пред Рођење Господа Исуса Христа. То показује да је Божић празник породице, што нам управо говори ово Јеванђеље које смо чули, где је изложен родослов Господа нашег Исуса Христа. Днашњи празник опомиње сваку хришћанску породицу да је она домаћа Црква. Такође, овај дан нас опомиње на живот и васпитање породице, јер оно што се стекне у кући, јесте оно што човек носи читавог свог живота са мањом или већом изменом.

Када је у питању васпитање и правилан однос међу људима у породици, друштву и Цркви, битно је нагласити да је темељ свега, домаће васпитање. Свако сазнање о духовном и хришћанском животу требало би да потекне управо из саме породице. Дом је најважнија животна школа. Често говорим да оно што се не понесе са кућног прага, ни са чим се не може надокнадити. Важно је да знамо да се са том школом ни најславнији универзитети не могу упоредити. Давно сам прочитао на једном месту да су једног човека који је завршио многе престижне школе питали ко му је највише помогао да све те школе заврши. Он је мирно одговорио да је то крило његове неписмене мајке. Мајчино крило је најтоплије. То значи да су наши преци, деке и баке и очеви и мајке док су љуљали децу на својим крилима њима говорили о Богу, о ономе што је добро и како треба живети и понашати се у животу.

Нажалост, чини ми се да многи родитељи нису свесни своје улоге у васпитању. Иако се сваки родитељ труди да буде најбољи родитељ и васпитач, видимо, да многи не успевају у томе. Важно је знати како треба да васпитавамо своју децу и како треба разговарати са њима, чак и онда када их и грдимо. Треба знати каквом љубављу да волимо своје дете, чак и онда када га грдимо. Ако је љубав исправна, дете ће и кроз грдњу осетити љубав родитељску. Када се љубав не даје на прави начин, онда она често зна да заболи. Родитељско васпитање је најважније, јер деца у родитељима виде Бога. Деца су још увек безазлена и неогреховљена и нису испуњена ни мржњом, ни злобом, али су испуњена љубављу. Бог је љубав. То треба да опомиње и телесне и духовне родитеље. Са правом се каже да оно што родитељи дају деци јесте печат који носе кроз свој живот. Ако су родитељи рђави, и пружају лош пример, онда је и њихов утицај на децу разоран. Зато се са правом и каже да је отац глава породице, а мајка срце детета. Мајчино срце куца љубављу, чак и онда када престаје да ради. Мајчино срце је извор живота. Љубав мужа и жене јесте снага која одржава породицу на окупу. Када у дому владају мир, ред и поредак, деца се одгајају и васпитавају на добро. Домаћинство тада расте и уздиже се, па тако и домаћинство опстаје као породица. Деца усвајају особине својих родитеља. То можемо да чујемо, онда када неко хоће да похвали дете, па каже: „Тај човек личи на оца или мајку“, само ако су они добри, ваљани и поштени.

Због тога је важно да родитељи дају добар пример. Један пример више вреди него хиљаде речи. Због тога је важно да знамо да лош родитељски пример јесте, заправо, духовно убиство детета. Ниједан родитељ не жели да убије дете своје, али ако му не даје довољно духовне хране, онда, како каже Свети Јован Златоусти, постаје душеубица. Свети Јован Богослов, опомиње, да су родитељи дужни не само телесно да рађају своју децу, већ и духовно, и каже: „Не од жеље телесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога“ (Јован 1, 13). Када родитељи заиста осећају да је дете дар Божји, онда ће се другачије понашати према њему. Свети Јован Златоусти је говорио да није довољно децу нахранити само хлебом, већ је потребно да по њиховим душама оремо дубоку бразду. Када се оре дубока бразда на њиви, онда се семе затрпа добро и неће се моћи уништити лако. Душа дечја је као истопљени, раскрављени восак; док је восак топао можемо га обликовати како желимо, али када се охлади онда је готово. Душа дечија је топла и тражи да буде обликована, најпре од својих родитеља, а онда и од других васпитача. Може ли родитељ да оре бразду код деце, ако није са породицом? Не може, јер не разговара са својим дететом. Није довољно само родити дете, већ је потребно и бити са њим.

Родитељи ће најбоље сачувати своју децу молитвом. Када дете испраћају на пут, родитељи се моле за њега да срећно прође и да се живо и здраво врати. Данас поједини родитељи не размишљају где му је дете, у каквом окружењу борави, са ким се дружи. Ако су се родитељи дружили са добрима и дете ће се дружити са таквима. Ако хоћемо и човека сазнати какав је, погледајте са ким се дружи. Праведник неће са лоповом да се дружи. Лакше је дете родити телесно, неголи га васпитати. Браћо и сестре, треба се молити Богу ради помоћи у васпитању и доброј хришћанској љубави. Као што је потребно говорити деци о Богу, исто је потребно говорити и Богу о деци. То значи да се треба да се молимо. Заиста нам је потребна помоћ Божја да у овом времену подигнемо децу да буду добри, честити и поштени људи.

Када је у питању домаће огњиште, опет је неко рекао, да је боља сува кора хлеба у кући где је мир, неголи изобиље у немирној кући. Зарад мира, често повлађујемо једни другима. То није добро. Велики учитељ и васпитач деце, Свети Јован Златоусти, говорио је да када би родитељи били васпитани онда бисмо имали и васпитану децу. У животу и епископском служењу сам имао примера да родитељи дођу и хвале своје дете како је „напредно“. Како напредно? Воли улицу, кафане, друштво, почео је да пије и пуши и што је најгоре отац и мајка своју одговорност пребацују једни на друге. Ако тако радимо, онда смо дете разапели између родитељске љубави. То значи да родитељи имају свести да детету обезбеде само материјалне ствари, које свакако нису безвредне. Но, да ли у родитељи завирили у срце и душу свог детета. Да ли га испуњавате љубављу и делима благословеним?

Заиста је потребно мудрости Божје родитељима да правилно васпитавају своју децу. Када је у питању васпитање деце, васпитач може бити само онај који је васпитан; друге може учити само онај који је себе научио. Често се дешава да ми људи говоре: „Владико дај нам доброг и васпитаног свештеника“. Заиста, мило ми је када то чујем. Но, ипак питам и њих да ми дају васпитано дете, па ћу дати и васпитаног свештеника. Проблем је што често родитељи мисле да нема потребе да васпитавају дете, јер то треба да раде Црква, школа и држава. Свакако да треба, али је темељ васпитања детета кућно васпитање. Када је темељ добар онда ће сви поменути зидати спратове на васпитању дечјем.

Често видимо и неспоразуме између оца и мајке по питању васпитања. Уместо да се дете васпитава заједничким снагама, оно се дели између њих. Дакле, браћо и сестре, породица је мала Црква. Данас нам нажалост недостају разговори, али и ако разговарамо не дотичемо се вредних ствари. Како ће родитељ забранити детету да псује, ако он сам то ради? Ако је родитељ лопов, да ли ће имати моралне моћи да каже детету да не краде? Свако то може рећи, али неће бити ефекта. Да би се родитељи ослободили обавезе , говоре деце да се играју самостално, да укључе игрице, телевизор. Хоће ли дете уз телевизор наћи оно што му је потребно за одрастање?! Дете тако учи да разговара са техником, али не уме да разговара са човеком. Тако дете постаје асоцијално биће. Очев ауторитет не сме да се заснива на строгоћи, већ на љубави. Но, деца не смеју ни да злоупотребе родитељску љубав и доброту, па да узвраћају дрскошћу. Позивам родитеље да се угледају на Пресвету Богородицу, која је васпитавала свог Сина, који је уједно био Бог. Молимо се да нам Бог помогне да будемо бољи родитељи, па ћемо имати и бољу и васпитанију децу. Бог вас благословио!

архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић

Извор: Епархија шумадијска

Најновије вести

Повезане вести