Дани Светог Јована Ватaца

Published On: November 8, 2021Views: 23

Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије био је гост и предавач на свечаностима које је организовала Митрополија Дидимотиха, места које се налази на само триста метара од турске границе, на крајњем североистоку Грчке. Сваке године у грчком граду Дидимотихо свечано се прославља празник Светог Јована Ватаца, кога Православна Црква слави 4. новембра по новом календару.

У празничним данима под називом „BATATZEIA“ (Дани Светог цара Јована Дуке Ватаца) ове године је учествовао и хиландарски игуман Методије. Његов домаћин био је Митрополит Дидимотиха, Орестијаде и Суфлија г. Дамаскин. Игуман Методије је учествовао у празничним богослужењима којима је началствовао митрополит Дамаскин. Хиландарски игуман је био и један од говорника на научном скупу посвећеном теми „Свети Јован Ватац и светогорски манастир Хиландар“.

Архимандрит Методије је говорио о односу Светог Саве, првог Архиепископа српског, према Никејском царству и нарочито према Светом цару Јовану Ватацу. Посебно је важно нагласити да је Свети Јован даровао Светом Сави део Часног крста, када је он по повратку са свог првог путовања у Свету Земљу посетио Никеју, вероватно 1231. године. Честица Часног крста се до данас чува у Хиландару. Са тог путовања Свети Сава је у Хиландар донео и иконе Тројеручицу и Млекопитатељницу, као и игумански штап Патерицу.

На симпосиону су, поред хиландарског игумана, говорили и политиколог и писац Константинос Холевас и историчар Јоанис Сарсакис. Холевас је говорио о односу Срба и Грка у периоду од Светог Јована Ватаца до грчког рата за независност 1821. године, док је Сарсакис у свом излагању поредио житија Светог Јована Ватаца и Јована Каподистрије.

Свети Јован Ватац рођен је 1193. године. Венчао се са ћерком никејског цара Теодора I Ласкариса кога је и наследио на никејском трону 1222. године. На владарском трону остао је до своје смрти 1254. Био је изузетно успешан владар. Никејско царство је економски ојачао и проширио његову територију. Живео је аскетски и чинио многа доброчинства. Посебно је подржавао Православну Цркву. Јован Ватац је био онај цар који је Светом Сави даривао део Часног крста, када је по повратку са свог првог путовања у Свету Земљу посетио Никеју. У Житију Светог Саве (Архимандрит Јустин, „Житија светих за јануар“) налазимо опис сусрета двојице светитеља:

„Чуван Богом, светитељ срећно стиже преко града Акра (Акона) у Никеју. Тада у Никеји беше цар Јован Ватац (1222-1254). Ватац са великом чешћу прими Светог Саву, и задржа га много дана код себе. Пред полазак за Свету Гору, цар обдари Светог Архиепископа часним дрветом крста Господњег, светим моштима, богослужбеним одеждама и црквеним сасудима, и многим другим даровима. И стави му цар на расположење своју лађу, са наоружаном посадом, да га прати до Свете Горе. У Светој Гори богоносни Сава дарежљиво дељаше по манастирима царево и своје злато. Преподобни прот, чесни игумани и сви богобојажљиви људи с љубављу га дочекиваху као изданак Свете Горе. У Хиландару проведе доста времена, хранећи божанственом храном своје духовно стадо“.

Извор: hilandar.org

Најновије вести

Повезане вести