Духовски понедељак у манастиру Мајсторовини

Објављено: 23 јуна, 2021Прегледано: 18

Изабрани Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је 21. јуна 2021. године, на Духовски понедељак, свету архијерејску Литургију у манастиру Мајсторовини.

– Велики празник Цркве Божје – Силазак Светог Духа на апостоле можемо схватити једино у контексту цјелокупне историје спасења. Од самог почетка Бог се пројављивао и показивао постепено, никад одједном, мало по мало, са својом динамиком, у неким прогресивним етапама, тако да, најприје, као Његово откровење прво узети стварање свијета, јер се Бог у својој творевини пројавио кроз ту хармоничну уређеност и љепоту на првом мјесту, али се пројавио и кроз оно дубље и унутрашње, које је усадио у људско срце, а то је његова савјест, односно морал, беседио је владика Методије и додао:

– Божанско откривање прво кроз спољашњи космос и творевину Божју за коју псалмопојац каже: Небеса славе и поју славу Божју, пројављује се и показује и кроз унутрашњи савез човјека, показао се и пројавио сваком човјеку на овом земаљском шару, без обзира на његову нацију и религију. Сви су људи кроз та два, спољашње и унутрашње јављање Божје, спознавали свог истинског Творца. Библија, односно Стари и Нови завјет, нам то потврђују да није само израиљски народ, него да су многи народи спознали и славили истинског Бога кроз ово прво Његово јављање. Послије, у једном историјском тренутку, Бог се јавио и откривао само Изабраном израиљском народу у историји, али, опет, не са циљем да то остане само за њега, него да се кроз тај израиљски народ прошири и пројави завјет који је Он склопио са људским родом, и на остале земљске народе.

– Као што се у предстарозавјетном периоду Бог јавио свим људима, али само са неким нејасним назнакама о Богу Оцу, тако смо у Старом завјету, и у том периоду Његовог јављања народу израиљском, кроз Мојсија и остале пророке, Он се јасно открио као Бог Отац људима тог времена, али само у нејасним назнакама Бога Сина Кога је наговјештавао кроз пророке. Да би се Бог Син после у Новом завјету, када се у Старом завјету, у том периоду утврдила, раширила и прихватила вјера у Бога Оца, онда се стекло вријеме да се пројави и Син Божји, али да се о Њему не само зна у нејасним назнакама, него да се јасно открије људском роду. Тако је кроз оваплоћење Христово Духом Светим кога данас прослављамо, од Марије Дјеве узео на себе човјечију природу и ушао у ову матицу живота, узевши све што је људско, по људској природи, осим гријеха, бивајући идентичан с нама осим по гријеху. Онда је јасно људски род спознао Христоса Исуса као Христоса Спаситеља Избавитеља и као Сина Божјег, али, опет, само у назнакама, нејасно сазнавао и откривао Духа Светог, рекао је Владика и наставио:

– Свети апостол Јован Богослов у његовом Јеванђељу каже: Дух се Свети није дао за живота Исусовог, док је, још, ходао земљом људима, односно дао Цркви, него тек по Његовом васкрсењу и преславном вазнесењу и сједењем с десне стране Бога и Оца. И онда, на данашњи дан, зато ми морамо у цјелокупном овом контексту историје спасења, можемо само донекле да разумијемо данашњи празник потпуног откривања Бога као Свете Тројице, послао је Духа Светог Који је сишао на апостоле и ученике, које је преобразио и који је од те групе људи, не само апостола и ученика најужих Христових, него свих оних људских душа које су остале вјерне Христу и остали уз апостоле после васкрсења и вазнесења Христовог, од њих је саздао Цркву Божју.

– Дух Свети се, опет, није се знало до краја о Њему, тек после 300 година, нарочито преко Светог Григорија Богослова, Свети Оци су разјаснили Светог Духа као треће лице Свете Тројице, показали Га да је Он исто онако и исто онолико Бог као што је Бог Отац и Бог Син. Свети Дух Који је, како кажу Свети Оци се не даје људима на мјеру, апостоле, а преко њих и све њихове ученике до данашњих дана дао свима дарове по њиховој мјери и по Његовом благоизвољењу тако да сви разни дарови Духа Светог, који су били у Цркви до данашњег дана, који се дају људима да би једни друге ми као људи употпуњавали и били једна савршена цјелина тијела Христовог, то јесте Цркве. У том јединству Духа Светог, Који примамо благодаћу Божјом, кроз божанске енергије и Свете Тајне остварује се, кроз то јединство Духа, остварује се јединство тијела Христовог, односно јединство Цркве. Смисао нашег живота и данашњег сабрања на светој Литургији је примање Духа Светог, односно задобијање Њега, те да се Бог открива људском роду само у оној мјери кроз Духа Светог, а ми као људи разумијевамо оно што нам Бог говори само у оној мјери у којој у себи имамо Духа Светог, поучавао је епископ Методије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Најновије вести

Повезане вести