Епископ будимски Лукијан: Светосавски завет је опредељење нашег народа ма где био

Published On: 28/01/2021

Који хришћанин не би поштовао свога родитеља? Зар нас на то не опомиње и пета Божија заповест? У нашим вишевековним храмовима и манастирима Завичаја, а ту није изузетак ни Будимска ни Темишварска епархија, данас славимо нашег духовног родитеља Светог Саву. Проверите има ли на нашој планети неке државе или неког кутка где још није српска нога крочила? Вероватно нема. Закључак се сам намеће: Тамо где су Србин и Српкиња стигли, донели су са собом и Светосавље. А шта је то? То је православље заслађено науком духовног оца свих Срба, Светог Саве.

Када је са својим оцем Немањом у монаштву Симеоном сазидао Хиландар, Свети Сава је могао лепо и мирно да проживи свој век у његовим зидинама, али он није то учинио, чекао га је тежак и мукотрпан посао на њиви Господњој међу Србима. Када се у Богородичином врту Светој Гори накупио богопознања као пчела драгоценог нектара, кренуо је кроз многе крајеве свога завичаја Рашке и Отечества и свуда међу Србе, а то су данас земље: Босна и Херцеговина, Црна Гора, Румунија, Угарска, Грчка, Македонија, Бугарска, Далмација, Италија, Срем, Славонија…

Његови животописци и пратиоци су забележили да је посетио сва три тада позната континента: и Европу, и Африку и Азију. Да се подсетимо: он је два пута ишао на хаџилук а обилазио је и Европу, Балкан и регион.  

Био је наш први Архиепископ, поглавар самосталне Српске цркве којој су темељи ударени у Студеници, Хиландару и Жичи, зидови у Пећкој патријаршији а кров у Карловцима и Београду. Творац је првог устројства Српске цркве која је у многоме допринела бољој организацији државе. Светосавска црква постала је извор наше средњовековне науке, медицине, културе и уметности и то у време када су многе сада развијене државе и народи били далеко иза нас.

Свети Сава је био и наш први шеф дипломатије. Није се сусретао само са православнима. У жељи да ојача младу краљевину Немањића, а са њом и нашу аутокефалну цркву, слао је своје људе и код папе у Рим, и стварао мостове и добре односе и са иновернима, па и са муслиманима Свете Земље, Египта, Сирије.

Радио је увек и искључиво у интересу Цркве и државе, које иако одвојене у православном поимању поделе власти функционишу под једном круном Небеског Оца, као на нашем грбу – грбу Немањића. Када би се на печат сваког нашег дипломатског представништва уцртало Савино знамење ни то не би било превише.

Размишљајући о значају овога празника данас, свесни смо да је једноумље безбожних власти за нама, надамо се заувек. Данас многе наше школе носе име Светог Саве, а и оне друге прослављају Светог Саву као првог српског учитеља. Био је учитељ побожности, праве црквености, државотворности. Био је истински просветитељ. Колико болница, културних друштава, часописа краси име Светога? Не може се набројати, нарочито у дијаспори.

А зашто? Зато што име Светога Саве означава наш идентитет и наше трајање и велики је благослов нашег духовног родитеља новим генерацијама Срба. Поменусмо Савину науку. Она се зове Светосавски завет а гласи овако: Земаљско је за малена царство а Небеско увек и до века. Ове речи су нам итекако познате јер је овај завет поновљен на Косову 1389. године а затим још небројено много пута кроз нашу славну историју. Светосавски завет је опредељење нашег народа ма где био, да заувек припада једном телу, једној вери и једној Цркви. Ипак да не бисмо кроз историју заборавили његову науку, Свети Сава ју је и записао. Та Савина књига, која нам је оставио као кормило кроз живот, зове се „Законоправило“. Књига је огромна, а наши умни људи овог времена су је штампали, нек нам се и у овом времену нађе. Том својом књигом нас наш духовни родитељ учи како треба веровати, и како треба по тој вери живети.

Многи синови и кћери из нашег рода су живели по завету Светог Саве и по науци коју нам је он оставио. Напунили су не само наш календар него и само небо. Те су Савине поуке истине, примљене из науке Богочовека, оваплоћеног Месије Христа, па су зато као и Христос вечне.

Обраћамо се увек, а данас посебно, нашем духовном родитељу Светом Сави, да за његово духовно потомство али и за све верне људе, измоли од Господа здравље и спасење, а свим нашим духовним синовима, кћерима и пастирима желимо срећан овај наш заједнички празник.

Беседа Епископа будимског Лукијана
на празник Светога Саве 2021. године

Извор: Епархија будимска

Најновије вести

Повезане вести