Епископ Методије служио Литургију у Ђурђевим Ступовима

Published On: 10/01/2022

На празник Сабора Пресвете Богородице, 8. јануара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђевим Ступовима. Саслуживало је свештенство намесништва беранског и монаштво манастира у молитвеном учешћу верног народа.

-Честитам вам дивни и велики празник Рођења Христовог, чији други дан наша света Црква данас прославља, уједно се опомињући Сабора Пресвете Богородице, преко које је извршен домострој спасења рода људског, оваплоћењем Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Сјећајући се Пресвете Богородице и праведног Јосифа, који је био њен заручник и који је пазио на њу, на малог Исуса, сјетимо се, онда, сјећајући се њих и сјећајући се Јеванђеља, опомињемо се да оно што су људи прописали, закон, надилази се благодаћу Божјом и трудом свих нас, појединачно, да се достигне циљ јеванђелски, а то је љубав. Жртва, као идеал Јеванђеља, само је израз љубави коју треба да стекнемо у свом подвигу и то је основни смисао данашњег празника, рекао је Владика Методије.

-Господ је дошао на свијет не само да би испунио сав закон и пророке који су били написани, да ми испуњујући то следујемо за Њим, него више од тога да испунимо и да надиђемо закон, пророке, људску природу, да, облагодаћени Христовим енергијама и божанским благодатима, којима се напајамо кроз свете тајне у Цркви, једна од њих и главна јесте света Евхаристија гдје смо се сви окупили и гдје се причешћујемо Тијелом и Крви Христове, дакле, да надиђемо све оно што је природа људска и да урадимо оно што је највећи идеал Јеванђеља, а то је да волимо не само своје ближње и пријатеље своје, него да заволимо своје непријатеље. Завољети своје непријатеље не значи само номинално изрећи да их волимо и да немамо ништа против њих, завољети непријатеље значи да учинимо нешто добро њима, исказујући тако своју љубав према ономе ко је предмет наше љубави. Христос нас је једино томе дошао учити, да вјерујући Њему натопимо своју вјеру милошћу и милосрђем према ближњима, тако спасавајући душу своју, беседио је Његово Преосвештенство.

-Сјетимо се ријечи Господње по којима шта год да испунимо, све што приносимо и испунимо законе ако не волимо, узалуд нам је. Зато је рекао: Милости хоћу, а не жртвоприношење. Колико год да смо се спремали за овај велики и дивни празник, као што смо се требали припремати, морамо и требамо се спремати постом, молитвом, трудом, спољашњим врлинама, дјелима, тако исто требамо и унутрашњим, душевним, духовним врлинама, а основна, главна од њих јесте љубав, односно милост према ближњему својему. Све остало нам је узалуд ако не испунимо тај један корак, који је неопходан и потребан да би се задобио живот вјечни. Једино тиме ћемо се препознати међу људима, у овом свијету, као ученици Христови, само по томе ако будемо имали љубави једни према другима, поучавао је Владика будимљанско-никшићки.

-Господа Исуса Христа, док је ходао земљом, оптуживали су да не пости или да мало пости, да се дружи са грешницима, а Он је рекао да није дошао овдје да спаси и позове на спасење и покајање праведнике, него грешнике. Он је тиме показао не да не треба испуњавати оно што је спољашње, да нам је оно узалудно ако не испунимо оно што је много претежније и важније, без чега се не може нико спасити, а то је стећи љубав и милост према ближњем својем. На то нас опомиње данашњи празник, сјећајући се Пресвете Богородице. Она је била тиха, мирна, скромна, повучена, слушала је све што јој је благовијестио архангел Гаврило, па је рекла: Ево слушкиње Господње! Нека ми буде по твојој ријечи. Кад је видио праведни Јосиф да је трудна, не знајући како је затрудњела, она се пред њим није правдала, уздала се у милост Онога Који ју је позвао на то велико и дивно дјело да учествује у спасењу рода људског, онда је Јосиф показао своју племенитост тако што није хтио да обзнани како је она неморална особа, не знајући како је она затрудњела, него је наумио тајно да је отпусти да је не би обешчастио пред другим људима. Али, јавио му се анђео и открио му ту велику тајну, па је и он рекао: Ево слуге Господњег. Тако се Господ јавио људском роду од почетка, од настанка свијета и вијека, прво кроз ону дивну творевину, која показује Његову красоту и љепоту, Његово савршенство и доброту, онда се јавио као Бог Отац изабраном народу, све тако постепено, не одједном и одмах и све, него се у етапама јављао људском роду и откривао свој лик, беседио је епископ Методије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Најновије вести

Повезане вести