Канонска посета Минесоти

Published On: 18/03/2021

Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин у канонској посети парохијама у Минесоти

Срби су емигрирали у Минесоту на прелазу 20. века и населили су се у три снажно индустријализоване области: Железни ланац (The Iron Range), Дулут (Duluth) и метрополитанско подручје Сент Пол – Минеаполис (The Тwin Cities). У свим овим подручјима Срби су изградили своје цркве.

У послеподневним часовима 12. марта 2021. године Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин је стигао у Дулут, где је служено вечерње богослужење у храму Светог Георгија.

После службе уследио је духовни разговор и дружење са свештеником Кристијаном Петровићем и парохијанима. Председница Црквене управе гђа Пети Томпсон је упознала надлежног архијереја о горућим питањима те значајне парохије и путевима решавања истих. Добри домаћини су гостима показали знаменитости њиховог града и изузетно право Аврамовско гостољубље.

Први Срби су дошли у подручје Дулута између 1903. и 1905. године. Црква Светог Ђорђа саграђена је 1924. године. Темеље и храм осветио је тадашњи архимандрит Мардарије (Ускоковић), а велико освећење извршено је 23. августа 1942. године. Иконостас који је израдио Мирко Јордић освећен је 16. августа 1946. године. Иконе су рад  уметника Давида Ериксона, Швеђанин по пореклу. У то време свештеник је био Ђорђе Милосављевић. Доласком и именовањем протосинђела Никанора (Калика) 1947. године, Црквено-школска општина је купила земљиште за парохијску кућу која је освећена 7. августа 1950. године.

Многи српски свештеници опслуживали су ову парохију, неки од њих на дужи период, а поједини само неколико година. Најдуже се задржао протојереј Божидар (Драгичевић). Сви су по мери свог талента и јачини вере дали допринос изградњи духовног живота и очувању верског и националног идентитета.

Уочи почетка Великог поста цркву Светог архангела Михаила у Хибингу посетио је владика Лонгин који је служио празнично вечерње. Преосвећеном су саслуживали свештеници Константин Франк и Милош Живковић, као и протођакон Милован Гогић. Попадија Ксенија и локални хор складно су певали стихире и одговарали на прозбе. По завршетку празничног вечерњег богослужења, Владика је беседио, а након тога разговарао са присутним парохијанима. У име Црквене управе председница Шари Мајкић и парохијски свештеник Константин Франк су изразили радост због посете Његовог Преосвештенства са пратњом из Чикага.

Парохија у Хибингу је једна вредна парохија, невелика по броју чланова од којих је већина друга и трећа генерација Срба рођених у Америци. Сва богослужења се врше на енглеском језику. Нови храм је саграђен у ротонда стилу, а освећен је 21. маја 1972. године од стране епископа Фирмилијана (Оцокољића). Иконе у модернистичком стилу урадио је свештеник Емилијан (Глоцар). Пре неколико година замењене су иконама израђеним у манастиру Светог Антонија у Аризони. У овој парохији службовало је више свештеника, а најдуже (28 година) је службовао свештеник Петар Прица, кога са љубављу још памте и често помињу верници у Хибингу. 

У Недељу сиропусну служена је света Литургија у цркви Светог Василија Острошког у Чизому. Преосвећеном Владици г. Лонгину су саслуживали свештеници Кристијан Петровић из Дулута, Милош Живковић, месни парох, и Константин Франк из Хибинга, као и протођакон Милован (Гогић). За певницом локални хор, подпомогнут председником г. Јорданом и појцима из Хибинга и Дулута, врло складно је одговарао на прозбе које је ђакон произносио.

Све прустне на тему недељног Јеванђеља поучио је епсикоп Лонгин нагласивши значај покајања, опраштања и исповести за напредак у духовном животу: -Предстојећи Велики пост је најбоља школа коју треба да прођемо и шанса за анализу нашег живота и промену на боље.

Храм је био испуњен парохијанима из све три парохије, као и гостима из Северне Дакоте. Њихова слога и једнинство залог су сигурне будућности у том делу Америке. После службе за све је послужен домаћински ручак у црквеној сали. Владика је разговарао са члановима Црквене управе Чизома и Хибинга о дугоочекиваном уједињењу. Апсолутно је нужно да ове, сада по броју мале парохије, обједине снаге и тако продуже трајање српских парохија у том делу Епархије.

Иначе, по сведочењу парохијског летописа, српску цркву у Чизому су изградили рудари, српски досељеници пореклом из Лике, Босне и Црне Горе. Њихов начин живота био је уобичајен за српске имигранте тог времена, који су настањивали рударске кампове и мале градове, а чији су напори омогућили изградњу америчке индустрије. Црква Светог Василија налази се на железном ланцу Месаби, (домородачка реч која у преводу значи успавани џин) и најстарија је српска православна црква у Минесоти. Током првих неколико деценија, првобитна црква у Чизому служила је хиљадама Срба током три генерације, који су живели и радили у камповима и местима дуж железног ланца дужине 100 километара. Данашња црква Светог Василија је изграђена 1972. године, налази се на новој и погоднијој локацији, али за Србе осниваче прича о првобитној цркви нераскидиво је повезана са њиховом раном историјом живота у Минесоти. Српски пионири су радили тешке физичке радове, али су имали богат црквени живот. Ни климатски услови им нису погодовали. Српски Божић је обично био најхладнији дан у години, али ни за Васкрс није било много топлије. Упркос временским приликама, стизали су на сат раније пре богослужења, грејали се око подрумских пећи и чекали да почне света Литургија. Више свештеника је служило у току стогодишње историји те цркве, док су се свештеници Младен Трбуховић и Богдан Зјалић задржали најдуже. Након затварања рудника угља, многи Срби су се преселили у различите делове Америке тражећи запослење, па је тако драстично смањен број парохијана. Поред цркве у Чизому и храма Светог Василија Острошког у кампу Ангелс у Калифорнији, (oба из 1910. године) данас такође постоји и храм посвећен Светом Василију Острошком у Лејк Форсту, Илиноис.

Сиропусна недеља је позната и као Недеља праштања. Многи обичаји красе богослужење тог дана, укључујући вечерње праштања. Владика је са пратњом присуствовао вечерњој служби у Хибингу. Вечера је била у честитом дому дугогодишњег вође црквеног хора сестре Ђине. Епископа Лонгина, његову пратњу: ђакона Милована и чтеца Стефана, локалне свештенике Милоша и Косту са групом парохијана, та племенита жена са љубављу и домаћински је дочекала. Била је то једна лепа прилика да парохијани разговарају са Епископом, поставе разна питања и добију потребна информације о животу Српске Цркве на америчком континенту и шире.

текст и фото: чтец Стефан М. Радовић

Извор: http://newgracanica.org

Најновије вести

Повезане вести