Манастир Морача: Свенародно огњиште духовности и културе, памћења и ослонца

Published On: 05/09/2022

Прослава јубилеја 770 година од оснивања манастира Мораче, која је 3. септембра 2022. године почела свечаном духовном академијом у Дому културе у Колашину, настављена је у недељу, 4. септембра 2022. године, црквено-народним сабрањем у манастиру Морачи.

Свету архијерејскоу Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија, свештенства и свештеномонаштва у молитвеном присуству многобројног верног народа.

Након читања јеванђелског зачала сабранима се обратио епископ Атанасије: -Сви ми желимо да освојимо своје место у животу вечном, да вечно живимо и на то нас Бог позива, као и на испуњавање Његових заповести. Потребно је бити у заједници са Богом, себе потпуно предати Богу, па што буде са Богом нека буде и са нама, а знамо да је Христос Господ наш распет на крсту. Све пролазити са Њиме, кроз смрт, бити распет, али са Њиме! Ако тако пролазимо, ако тако свој живот повежемо са Њиме онда ћемо и вечно живети и не само то, него Бог може потпуно да се ослони на нас и да кроз нас као своје сараднике, испуњава Свој концепт о животу, о свету, то јест да изграђује Царство небеско – да до краја уништи законе смрти који владају и искоријени грех и принципе греха у овоме свету.

-Апостол Павле у својој посланици Коринћанима каже да се васкрсли Господ јавио Кифи, мироносицама, Дванаесторици, потом се јавио одједном више од пет стотина браће, свима апостолима… Јавио се апостолима на којима почива Црква, којима ће поверити мисију, да наставе Његово дело, онима који су друговали, пријатељевали са Њиме, онима који су Га пратили, који су били спремни да Му се предају, који су га вољели, а не Понтију Пилату који Га је осудио на смрт. И не само они из онога времена да су имали искуство Њега живога и васкрслога, него кроз сва времена, све вјекове ми Га доживљавамо живога и васкрслога и само на таквима почива Црква. И ево ово место сведочи о томе. Овај свети храм који сада памти 770 година свога живота и свога свједочења о Христу и распетоме и васкрсломе, јер ми доживљавамо, и треба да доживљавамо, целокупнога Христа, а Он није само васкрсли. Он је прошао кроз смрт и са Њим смо у подвигу крста и у слави Васкрсења и све то заједно чини нас непобједивима. Онда се показују и дела, подижу се свети храмови, проповеда се Христос на свима просторима и у свима временима, беседио је владика Атанасије и честитао велики јубилеј домаћинима:

-Тако имамо и радост Христа побједитеља, Христа васкрслога, која нас чини моћнима и ту радост честитамо сада и Високопросвећеном Митрополиту Јоаникију. Честитам ту радост и његовим сарадницима у истом делу, свима свештеницима, свештеномонасима, монасима, монахињама, браћи и сестрама, свима вама присутнима! Зато смо се и сабрали овде да допуњавамо, проширујемо ту радост и тај доживљај Христа васкрслога. Нека ова слава и ово искуство трају вечно и на овом простору и на свима просторима, како што рече Господ наш и заповеди: идите до краја васељене. Да о томе говоримо, о томе сведочимо и да оприсутњујемо Царство вечно небеско у времену и на простору. Христос Васкрсе!

На крају свете службе Божје Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је честитао велики јубилеј – 770 година од оснивања манастира Морача, подсетивши на једну од многих легенди из дуговековне историје те древне немањићке светиње:

-Сачувано је предање да је овдје кнез Стефан Немањић, унук Немањин, син Вуканов, синовац Светог Саве, једном приликом видио да ноћу пада небеска свјетлост и да се пале свијеће на крушковом пању у бујноме лугу те да је кнез Стефан у томе препознао Божје знамење. Надахнут Духом Светим почео је да зида своју задужбину и благовремено је завршио и украсио, а на оном мјесту гдје је падала свјетлост, гдје је био крушкови пањ, постављена је света трпеза овога светога храма. Имамо још неколико легенди веома лијепих и значајних, али мени се овај детаљ учинио посебно значајним, да је овај свети храм осијан свјетлошћу још прије него што је настао. Да је Бог од давнина одредио да ово мјесто буде свето и да се овдје подигне храм Успенија Пресвете Богородице, гдје ће се непрестано у Божјој милости и свјетлости обављати свете службе Божје, приносити Господу Богу славословља и благодарења, гдје ће се вршити свете службе Божје, гдје ће Дух Свети непрестано силазити на свете Дарове које Му приносимо, да би се ми на такав начин, приносећи дарове Богу приближили и Њему угодили и да би Божија благодат и милост кроз свете тајне Христове нас освећивала, оплемењивала, обједињавала, да би нас непрестано чинила Црквом Божијом.

-Од првобитне немањићке грађевине остала је архитектура овога светога храма и најљепше фреске, а морачка фреска Светога пророка Илије је једна од најљепших фресака овога светитеља и пророка. И није случајно, јер Свети пророк Илија, као народни вођа и духом Божјим просвећен, дјеловао је вијековима прије Христа, али и вјековима послије Христа, и настанио се овдје у манастиру Морачи да надахњује и монахе и игумане и добротворе и приложнике. Слава овога првобитнога храма сијала је преко 200 година, али је привремено била замрачена у вријеме турске окупације. Међутим, послије обнове Пећке патријаршије, обнови се и манастир Морача. Бог даде игумана Тому и кнеза Вукића, који обновише ову светињу, обновише немањићко ктиторство и стваралачки дух, дух слободе, вјере и љубави улише у све њихове потомке до дана данашњега. Морачка светиња је кроз вјекове живјела пуним животом, стварала и свијетлила своме народу и у вријеме турскога ига, захваљујући и трудовима њених игумана и монаха, али и пажњи и заступништву Пећких патријараха, који су овдје редовно долазили и помагали. Манастир Морача, као што и приличи, била је велики ослонац Пећке Патријаршије, односно Српске Православне Цркве и у њеној прошлости, али и данас, а тако ће бити, даће Бог, и убудуће. Ово је било саборно мјесто не само монаха и српских архијереја него и великих знаменитих српских умјетника, фрескописаца и књижевника, као што је иконописац поп Страхиња Будимљанин, који је почетком 17. вијека насликао чудесну фреску Премудрост Божју као Христа са седам дарова Светога Духа. Ако има ликовне представе за овај јубилеј, за ову пуноћу времена од 770 година, онда је то та пуноћа Светога Духа са седам дарова Духа Светог Живоносног. Српски народ је показао снагу карактера и силу духа, те је остао непобједив и у вријеме турске окупације, јер његов дух није клонуо него се стално обнављао и доносио плодове. Његујући духовност, писменост, културу и умјетност достиже се духовна слобода из које се рађа и слобода у грађанском смислу ријечи. Из духовности и културе манастира Морача синула је варница слободе из које се запалила бакља слободе у вријеме Карађорђевог устанка и вријеме Светог Петра Цетињскога. Имамо велике јунаке Карађорђеве и Светог Петра из ових крајева, међу њима неколико морачких игумана заједно са војводом Мином Радовићем и сердаром Мијатом Дуловићем и војводом Миљаном Васојевићем и баном Новицом Церовићем и многим другима, истакао је владика Јоаникије и додао:

-Када се осврнемо на прошлост манастира Мораче и племена Мораче и Роваца, али и ширу заједницу са Жупом Никшићком, Пиперима, Бјелопавлићима, Пјешивцима, Планом, Колашиновићима и Васојевићима, видимо да је манастир Морача било свенародно огњиште духовности и културе, памћења, ослонца и онда је јасно како се то догоди да баш из овог племена добијемо витезове вјере и слободе у новије вријеме: Патријарха српског Гаврила (Дожића) и Митрополита Амфилохија (Радовића). Даће Бог да манастир Морача и убудуће рађа такве синове и такве народне и духовне вође! Наравно, овај велики јубилеј од 770 година треба најприје да заблагодаримо Богу на Његовој милости коју непрестано излива на ову светињу, који је даровао духовну силу нашим прецима да ову светињу сачувају да је украшавају, али како су они њу пазили и украшавали, тако је и она њих пазила и хранила и његовала. Тако ћемо и ми убудуће радити уз благодарност Богу на Његовим превеликим даровима, на овој свјетлости која просјеца таму наших искушења и увијек нас изводи на пут Христов, пут Јеванђеља.

-Када славимо овакав јубилеј – 770 година од оснивања манастира Морача (1252-2022) имамо предокус свеопштег васкрсења, измирења и вјечне радости у Христу Господу и да треба да отворимо своја срца, да примимо Божју благодат и милост, али и да отворимо своја срца да примимо и једни друге, да разлике међу нама, које су природне, а и потребне и благословене, не буду разлог за раздоре, свађе, него да буду разлог за разговор, за дијалог и за договор, па и оних који различито мисле. То очекујемо и од наших народних вођа из овог времена који воде народ Црне Горе, да никада не прекину дијалог, да увијек оставе мјеста за договор, мислећи на опште добро. Наравно, ово говоримо у неком општем смислу и значењу јер договор је потребан у свакој породици и заједници, а наше је да се молимо Богу за мир и слогу, братску љубав и за љубав међу различитим људима и вјерама. На такав начин показујемо да смо људи Божји, да имамо љубави у своме срцу, да има љубави Божје међу нама, поручио је митрополит Јоаникије, који је захвалио на труду и љубави ранијем пароху морачком Обрену Шарићу, који је 16 година служио, а сада иде на нову дужност. Новом пароху Петру Милутиновићу ово је прва служба и њему је Митрополит пожелео успеха у свештеничкој дужности.

Поводом јубилеја – 770 година од оснивања манастира Морача, игуман Рафаило, као старешина манастира, одликовао је добротворе морачке осветиње. Захвалнице су уручене господи: Андрији Мандићу из Подгорице, др Мирку Поповићу из Подгорице, Александру Дожићу из Колашина, Пеђи Михајловићу, архитекти из Подгорице, Радовану Радовићу, песнику из Подгорице, Павићу Радовићу из Подгорице, Вулу Дожићу из Врујаца, Миодрагу Влаховићу из Колашина, Горану Радовићу из села Баре, Петру Булатовићу из Колашина.

На крају сабрања Митрополит је подсетио да се на исти дан игуману Рафаилу навршило 41 година од како је старешина морачке обитељи: -Нека му буде на здравље и спасење и на многа љета! Да му заблагодаримо на свему, на огромном труду, великој пажњи и љубави коју је уложио у ову светињу, а то ће остати записано у историји овога манастира. На многа и блага љета оче игумане!

У наставку сабрања уприличен је богат културно-умјетнички програм и трпеза љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести