Митрополит Јоаникије на Савиндан богослужио на Савиној главици

Published On: 28/01/2022

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је 27. јануара 2022. године, на Савиндан, свету службу Божију у манастиру Светог Саве на Савиној главици у Доњем Грбљу. Саслуживали су архимандрит Рафаило, игуман манастира Подмаине, протојереј-ставрофор Јован Рајак, парох доњогрбаљски, јереј Бранко Богојевић, парох ластовски, и јерођакон Сионије (Зорић).

-Честитам вам празник првог Архиепископа српског кога слави цијела православна васељена. Српски је народ и прије Светога Саве имао историју, али ипак када се год прича о нашој историји Свети Сава је почетак. То није случајно, јер тек у вријеме Светога Саве духовно смо се усправили и препородили. А онда кад смо се уздигли и духовно и културно, онда смо знали да направимо и државу, па је више учињено у вријеме Светога Саве и Светога Стефана Првовјенчанога, његовог брата, који су наставили дјело Светога Симеона Мироточивога, њиховога оца, за тих, да кажемо, 40-50 година него за многе раније вијекове, казао је Владика и додао:

-Свети Сава је успио да сабере народ и да га цијелог духовно препороди зато што је био сасуд Духа Светога, такав духовни ауторитет да га је цио народ прихватио и послушао. Свети Сава, испунивши се божанске свјетлости и љубави и силом ријечи Божије и мудрости, појавио се као сунце које је духовно загријало срца нашега народа и од тада почиње једна епоха духовног узрастања, стварања, јачања државе. Цио народ се објединио око ријечи Светога Саве, око његовога учења. Примио његову науку и немамо никаквих свједочанстава да је у свом народу Свети Сава тада имао некога ко му се противио. Имао је дар да мири завађене. Стимо се измириња браће Стефана и Вукана, која су се завадила због власти. Од тог измирења зависило је даље напредовање српскога народа и српске државе.

-Свети Сава се прво потрудио да своје срце оплемени, да своју душу облагороди, да се духовно препороди, да прими силу Божије ријечи кроз молитву и постове и непрестано духовно усавршавање и учење, примање Божије науке од најмудријих тога доба. Тек је онда могао да проповиједа ријеч Божију, да мири завађене, да их обједињује у вјери и љубави, у доброти и заједничком труду и раду, беседио је Његово Високопреосвештенство г. Митрополит Јоаникије и наставио:

-Прије него што се вратио у Србију подигао је манастир Хиландар, који је веома значајан за историју нашега народа, али и Свете Горе Атонске, и представља један од најљепших манастира на Светој Гори, што служи цијелом српском роду на част и понос. Али је и своје отачаство украсио божанским љепотама. Погледајмо само оно што је остало до данас, оне фреске у Студеници, у нашим манастирима Жичи, Милешеви, али сигурно и у многим другим светињама које нијесу сачуване до данас. Он је поставио највећи стандард, дао највећи мјеру умјетности стварања и људског дјелања. Он је био свијетли примјер у свему и скоро недостижни примјер човјека таквога савршенства, такве духовне љепоте и такве силе његовог ауторитета, ауторитета који подстиче, сабира и оплемењује. Такав је ауторитет светих Божјих људи који привлачи себи све, поручио је Митрополит.

Говорећи даље о том великом наслеђу дотакао се и оснивања Српске аутокефалне архиепископије, појашњавајући да се аутокефалност повјерава ономе народу који може да допринесе јединству православља:

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести

Повезане вести