Молитвени опроштај од игуманије Хаџи Агније Станић

Published On: May 6, 2021Views: 22

Дана 2. маја 2021. године, на  празник Васкрсења Господа Исуса Христа, позвао је Господ у Царство своје игуманијуХаџи Агнију Станић, дугогодишњу настојатељицу манастира Боговађе, бесценог духовног, историјског и народног бисера Епархије ваљевске и васколиког српског рода.

Пасхално (васкрсно) опело у манастирској порти на Васкрсни уторак, 4. маја 2021. године, служили су игуман манастира Лелића Георгије (Мићић), архијерејски заменик Епископа ваљевског  протонамесник Филип Јаковљевић, игуман манастира Ћелије Колубарске Доситеј Радивојевић), архијерејски намесник тамнавски протојереј Небојша Миливојевић, уз саслужење свештенства и монаштва више епархија и молитвено учешће неколико стотина верника из околних места и градова.

Игуманија Агнија је рођена 25. јануара 1940. године у Орашцу код Шапца као Катарина Станић у побожној породици. У раном детињству је примила љубав према Богу од оца Матије Станића, истакнутог припадника Богомољачког покрета. Са свега 18 година долази за искушеницу у манастир Боговађу у време страдања и гоњења Цркве под комунистичком влашћу. Управо ће она постати једна од монахиња које ће спасити и сачувати манастир од пропадања. Након пет година искушеништва, замонашила се на Малу Госпојину,  21. септембра 1964. године, добивши име Агнија. Монашење је извршио Епископ жички Василије у манастиру Боговађи, а салуживали су Епископ шабачко-ваљевски Јован  и Епископ браничевски Хризостом.

Године 1980. одлази на поклоњење Гробу Господњем у Јерусалим и тиме стиче хаџијску титулу. У трећу недељу Часног поста 2005. године Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије замонашио је монахињу Агнију у малу схиму и унапредио  у игуманију. Епископ ваљевски Милутин одликовао је игуманију Агнију правом ношења напрсног крста и жезла.

– Од оних особина које су обележиле 62 године њеног монашког живота, две су се показале као најзначајније, јер се чини да су највише утицале на смер развоја манастира, нарочито на његов садашњи изглед. Лако се да приметити да је она схватала међуљудске односе на необичан начин, потпуно јединствен, а све то је пратила и особена манастирска дипломатија. Због њене умешности у раду са гостима манастира често је постављана на ово послушање. Мноштво посетилаца је она дочекала, угостила и нахранила. Лети под тремом, зими у гостопримници, све време уз препознатљив осмех… Али, било је и ситуација када је требало појединцима „објаснити“ где се налазе. Под утицајем оваквог приступа игуманије Агније, многи од гостију су одлучили да помогну манастиру у решавању неког од искушења са којим се суочавао,  беседио је протонамесник Зоран Миликић у опроштајном слову о игуманији Агнији.

– Када је именована за игуманију, зграде су биле оронуле, а сестринство је било старо и малобројно. Мати Агнија је показала да је спремна да се суочи са изазовом, јер је припадала монашкој струји која је заговарала гледиште да се радом може доћи до спасења. Често је говорила :„Одморићемо се када умремо“. На томе је и устројила живот сестринства, манастирских радника и гостију. Сигурно је да се у Боговађи никада није толико градило као што је то био случај за време њене управе. Обновљена је црква, обновљено или изграђено од основе 11 објеката, уређене су велика и мала порта, пробијене су нове саобраћајнице и обновљене старе са два паркинга, унапређен водоводни систем, обновљено манастирско гробље, економија је постављена на нове основе… Истовремено, током своје управе строго је водила рачуна да се манастирски типик поштује и да се редовно служе Литургије, јутарња и вечерња служба, прославља слава и преслава, имендан, парастоси и слично. Посвећивала је пажњу и култури, те је манастир издао неколико публикација, урађено је неколико научноистраживачких радова, враћено је и прибављено нешто старина, а једно време је радила и иконописачка радионица. Обновљена ризница, архив, библиотека и манастирска администрација су вероватно на највишем нивоу у Ваљевској епархији. Њеним трудом манастиру је враћено готово 400 хектара земље, а пољопривреда некада окосница манастирске економије је доживела значајан напредак, подсетио је протонамесник Зоран Миликић на бројне плодове вишедеценијског прегалаштва мати Агније.

На крају своје беседе, протонамесник је заблагодарио блажене успомене Епископу ваљевском Милутину на благослову да буде свештенослужитељ манастира Боговађе у протеклих 10 година. Благодарје је такође упутио и уснулој игуманији Агнији на сарадњи и разумевању у протеклом времену, уз обећање да је никада неће заборавити. – У наредних 40 дана сви ћемо се молити за њену душу да је Господ прими у рајско насеље, а након тога она ће се молити за све нас, закључио је протонамесник Зоран Миликић.

Игуманија Агнија сахрањена је на источној страни манастирске порте уз олтар храма. Испраћена је у загрљај своме Творцу, коме се заветовала  живоносном песмом: „Христос воскресе из мертвих смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот дарова“ .

Извор: Епархија ваљевска

Најновије вести

Повезане вести