Никшић: Свети Сава је српски Тавор, он је наше народно преображење

Published On: 31/01/2022

У Никшићу је 29. јануара 2022. године, у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Општине Никшић и Црквене општине Никшић, одржана свечана академија у славу и част Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског.

Светосавско сабрање под називом „Ускликнимо с љубављу“, које, су на радост вјерног народа Никшића и Црне Горе, по први пут у новијој историји града под Требјесом, заједничком сарадњом организовале Општина и ЦО Никшић, поздравио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.

-Ова година је за нас посебна у празновању. Ове године се оваплоћује и васкрсава она Немањићка, Црнојевићка и Петровићка Црна Гора у којима су заједно радиле и стварале и црквена и световна власт. По први пут, након дуго дуго година, светосавску бесједу одржаће предсједник Никшић. И управо је Свети Сава свједочио у свом времену да је најљепши однос вјерских и свјетовних институција у мноштву заједничких задатака на напредак и корист повјереног народа. Сарадња је данас кључни појам у односима између Цркве и државе у цивилизованом свијету. Управо се тај однос најљепше пројављује у нашем граду, што свједочи и ова заједничка академија. Јер, као што смо једном рекли, овај град, са вама у њему, никад није повио главу, овај град никад није пао, овај град никад није издао, овај град се никада није уморио, овај град никад није мрзио, овај град се никад није бојао, овај град се никад није предао и одустао, овај град је град уздигнуте главе, чиста образа и насмијана лица, овај град је, увијек био и данас јесте слободан и биће ако Бог слободан, и  живи и живјеће и свједочи и свједочиће своју слободу у пуноћи, рекао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.

-Никшић је град Светог Василија Острошког, који се угледао на Светог Саву коме је фреске и иконе у Острогу сликао и молитве уздизао. Знао је Свети Василије да је Свети Сава крајеугаони камен постојања и опстанка нашег народа, једном ријечју најзначајнија личност наше историје. Свети Сава је личност коју сваки хришћанин може истински доживјети као оца, брата, учитеља, пријатеља, руководитеља. Он нам је усадио најдубља људска стремљења, он нас је научио ко смо, куда идемо. Путу који води у живот вјечни учитељ био си нам. Немамо другог пута од онога који нам је Свети Сава прокрчио, јер тај пут је пут богочовјека Христа, казао је архијерејски намјесник никшићки Слободан Јокић.

Светосавску беседу је одржао Марко Ковачевић, председник Општине Никшић:

-Свака наша прича о Светом Сави ако не почне и не заврши се као молитва тешко може бити светосавска прича, православна и отачаствена. Колико год недостојни, остајемо дужни да о Светом Сави говоримо не ради њега, него ради нас самих, јер трајање те приче је и трајање нас као народа. Нисмо потребни ми њему, него он нама. Дивно ли је бити Растков потомак по народности, али је стидно не бити његов потомак по јеванђељском револуционарству, писао је Свети Јустин Поповић 1935. године. На било наше народности Свети Сава је за вјечност урезао печат православног хришћанства и условио да будемо само ако смо православни. Колико је у данашњем времену борбе за власт, титуле и круне, толико је, мишљења је Ковачевић, било и у Савином времену. Али ова хумска земља, која је Растка требала да припреми да буде владар и ратник, припремила га је да буде монах и просветитељ.

-Када је пред нашим очима Црна Гора постајала нешто што никад није била, када је рушена Његошева капела на Ловћену, када су нам језик почели називати лажним именом, када су дошле „свијетле мајске зоре“, које су свјетлост прибављале од Синан пашиних бакљи, када је призивана нека друга вјечност мимо оне којој нас је призивати научио Свети Сава, ми нисмо знали да наша Црна Гора гори на врачарској ломачи. Нисмо знали док нисмо видјели и доживјели литије. И као што је на Врачару никао најљепши и највећи православни храм тако су и код нас никле литије. Зато и није чудно што је храм који се дуго градио сачекао баш наше литије да у то вријеме буде коначно завршен, истакао је председник Општине Никшић.

У програму су наступили: хор Светог новомученика Станка, под диригентском палицом проф. Ленке Дурутовић, који је, осим уводног тропара Светом Сави, извео „Буди имја Господње“ и „Свјати Боже“, Стефан Шкорић, на хармоници представио се композицијама „Либертанго“ и „Мађарски плес“, народни гуслар Максим Војводић пјевао је уз струне гусала „Збор зборила господа хришћанска“, Ана Вуказић на клавиру интерпретирала је композицију „Сан“, солиста Бојана Пејановић, уз клавирску пратњу, отпјевала је „Балканску царицу“ и „Стојанке“, хор Преподобне мати Ангелине, којим руководи проф. Ана Бојић, наступио је са композицијама „Од огњених језика“ (Владике Фотија) и „Ајде Јано“, светосавску рецитацију казивала је Аница Радуловић, док је подмладак хора извео песме „Анђели пјевају“ и „Нек свуд љубав сја“. Академија је завршена заједничким певањем химне Светом Сави.

Организатори су богатим и садржајним програмом настојали да, на достојан начин, прославе спомен и истакну значај Светог Саве у српском народу, а уједно и да дају омаж ономе ко је у данашњем времену распирио запретени светосавски жар у Црној Гори – блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, те су током академије казивани одломци из његових списа, проповједи и записа о Светом Сави и светосављу у Црној Гори.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Најновије вести

Повезане вести