Објављен 61. том „Православне енциклопедије”

Published On: 09/08/2021

У издању руског Црквено-научног центра Православна енциклопедија објављен је нови, 61. том „Православне енциклопедије”. У овом тому настављен је низ одредница на слово „С”. Посебно место у овом тому припада теми Санкт Петербурга. Чланак о Санкт Петрбургу садржи детаљне историјске податке о овом познатом руском граду, а посебни чланци посвећени су Санктпетербуршкој митрополији, као и Санктпетербуршкој и Ладошкој епархији. Том садржи чланак о историји Санктпетербуршке духовне академије (СПбДА), јединственој образовној институцији, чија је претходница била Словенска школа, која је радила од 1721. године.

Читалац може да сазна много о професорима који су радили у Санктпетербуршкој духовној академији, организацији наставног процеса, настави богословских, философских и историјских дисциплина, као и о делатности катедри. У овом тому налазе се и чланци о Тројице-Сергијевом мушком манастиру, затим женском манастиру посвећеном преподобном Јовану Рилском, као и Смолном Новодевичком манастиру.

Други важан руски град о којем је подробно писано у 61. тому „Православне енциклопедије” јесте – Самара. Подробан чланак посвећен је историји Самарске и Новокујбишевске епархије Руске Православне Цркве. Пажња је посвећена и питањима мисионарења на територији епархије, питањима црквеног доброчинства и служења. У чланку о Самарској области велика пажња посвећена је историји различитих вероисповести, као и црквеној архитектури. Овај том, такође, садржи чланак о самарском мушком манастиру подигнутом у част Васкрсења Христовог, самарском женском манастиру подигнутом у част Иверске иконе Мајке Божје, као и о самарском мушком манастиру подигнутом у част светог Николаја.

Тему наставља чланак о Саратовској и Вољској епархији. Почетком 2021. године на том простору било је активно шест манастира и 177 парохија. У чланку се образлаже историја епархије у 19. веку, издавачка делатност и црквено новинарство, трагични догађаји, који су се догодили након појаве совјетске власти и успеси изградње Цркве у модерном добу. Историја различитих вероисповести образлаже се у чланку о Саратовској области. Такође, неопходно је истаћи текст о Саранској и Мордовској епархији, као и Сарапулској и Можгинској епархији Руске Православне Цркве. Описане су светиње и крсни ходови у епархијама и њихова историја. Такође, дат је списак манастира и говори се о њиховим архијерејима.

Овај том садржи чланак о Санфранцисканској и Западно-америчкој епархији Руске Заграничне Цркве, у чијем саставу се налазе многе парохије западно-америчких држава, као и Мексика. Катедрални храмови налазе се у Сан Франциску, Лос Анђелесу и Сијетлу.

Читалац може, такође, да сазна о низу јединствених архитектонских објеката: капели Сан Венанцио у Латеранском комплексу Рима; равенској цркви Сан Витале, која чува мозаике из времена цара Јустинијана; напуљској крстионици Сан Ђовани ин Фонте; мушком бенедиктинском манастиру Сент Гален; папској базилици Сан Паоло Фуори ле Мура, која се до данашњих дана користи правом екстериторијалности; маузолеју из 4. века Санта Констанца, који је претворен у цркву; ходочасничкој базилици Санта Кроче ин Ђерузалеме, коју је основао равноапостолни Константин Велики; римској цркви Санта Марија Антика, која је вероватно служила грчкој заједници у Риму; о Санта Марији Асунти, једној од најстаријих и најпознатијих грађевина у Венецији на острву Торчело и, на крају, о Санта Марији дел Фјоре, катедралном храму Фиренце, несумњиво једном од најлепших здања на свету.

Одељак о личностима у овом тому је, такође, прилично опширан. Вредело би поменути чланке о светитељима и мученицима са именом Сава, међу којима чланак о светом Сави Вишерском, оснивачу Вишерског мушког манастира, светом Сави Московском, оснивачу Андрониковог манастира, о ученику преподобног Сергија Радоњешког, Сави Строминском, као и александријским и јерусалимским патријарсима са тим именом. Наш савременик, Митрополит варшавски и све Пољске Сава, митрополит црногорски Сава Петровић Његош, Епископ зеленоградски Сава (Тутунов), и коначно, утемељитељ и просветитељ Српске Православне Цркве, Свети Сава (Растко) Немањић, као и оснивач Савиног Сторожевског манастира Сава, ученик преподобног Сергија Радоњешког, представљени су на страницама 61. тома „Православне енциклопедије”. Посебан чланак овог тома посвећен је Лаври светог Саве Освећеног, најстаријем општежитељном манастиру.

Од осталих истакнутих личности чије су биографије представљене у овом тому, требало би истаћи италијанског подвижника и политичара Ђироламо Савонаролу, католичког полемичара Касијана Саковича, обер-прокурора Александра Самарина и, наравно, изванредног словенофила Јурија Самарина, као и италијанског композитора Ђузепе Сартија.

Значај овог тома очигледан је већ из чињенице да су у њему садржане подробне биографије праведне жене Авраама – Саре, старозаветног борца против Филистејаца – судије Самсона, као и опис Саровског манастира који је посвећен Успењу Пресвете Богородице. За познаваоце Блиског истока биће важно да се упознају са текстом о Самарјанима.

По већ устаљеној традицији, садржај чланака објављених у 61. тому „Православне енциклопедије” пропраћен је богатим илустративним материјалом: мапама у боји, многобројним фотографијама портрета, као и делима црквене уметности.

Извор: Епархија бачка

Најновије вести

Повезане вести