Петровданско сабрање у Цетињском манастиру

Published On: 12/07/2021

Празник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан саборно и молитвено је прослављен 12. јула 2021. године у Цетињском манастиру.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Митрополит кемеровски и прокопијевски г. Аристарх из Руске Православне Цркве, док су саслуживали изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило са свештенством и свештеномонаштвом, у молитвеном учешћу верног народа.

– Црква нам данас предлаже образац вјере и ревности за Цркву Божју. Господ је питао своје ученике: Ко сам ја? због тога што том вјером коју је први исповиједио камен вјере – Свети апостол Петар, ми налазећи Бога у Господу Исусу Христу, налазимо себе и своје спасење. Христос је дошао у овај свијет да би у ток наше историје увео свој божанствени ход од Оца ка нама и од нас као Оцу и тиме нас укључио у своју ипостас. Он није примио само једног човјека, није примио само Петра, иако је Петар први познао да га је Христос већ примио у своја њедра, него је примио све нас који се спашавамо, како то богослови Свети апостол Павле, Господ нас је имао у свом плану прије постања свијета, да нас све угради у Христу и обожи, учини једнакима слави свога Сина јединороднога. То је предвјечни план, предвјечни савез Свете Тројице који се испунио у Христу, беседио је владика Кирило.

– Није било лако у Христу познати Бога. Имало је у Израиљу много великих људи, пророка, чудотвораца, али је требало да дође Онај који је Бог по суштини, ипостас, друго лице Свете Тројице, да га познамо као таквога. Није било лако Петру рећи: Ти си тај месија Христос који је требало да дође, јер је то означавало да своју судбину, и не само своју него судбину читавог човјечанства, предаје у руке Њему. То је та тврда исповијест Петрова на којој се темељи Црква од постанка па све до данашњег дана и до краја свијета и вијека, на вјери да нас Бог није оставио, да је Бог са нама. Али да је Бог и Тројична љубав која треба у потпуности да саврши наше спасење. Касније ће се Петар одрећи Христа, због тога што је човјеку потребно, пошто је саздан по лику Божјем, по лику Свете Тројице, да га окрили сила с висине, сила Светотројичине благодати. И Светом Петру је било потребно да га окрили сила с висине, да би он постао неустрашиви проповједник и велики чудотворац. Велике дарове је Бог подарио Петру за то његово исповиједање: васкрсавао је мртве, три хиљаде и више душа крстило се послије његове проповиједи и многа друга чудеса. Већ тада, послије силе са висине, сва гоњења због којих се Петар раније био одрекао, ученицима Христовим била на радост. По томе су постали блажени: Блажени сте кад вас прогоне, срамоте, имена Мога ради!, беседио је владика Кирило.

Петар је био прости рибар, човјек из народа, а таква величина духовна, што је показатељ велике силе Божје. Али није се Христос на томе зауставио, јер није хтио да кажу да је његова проповијед и вјера за просте људе, него је изабрао други сасуд, Павла, који је био фарисеј, учен у свим законима тадашњег времена. Али Павле се на други начин обратио, на њега је морала дејствовати сила Божја. Он касније говори да није од човјека примио откривење него директно од Исуса Христа који му се јавио у Дамаску благим гласом, али са силом која је исијавала из Њега, са силом свјетлости благодатне која је Павла ослијепила. И тада тај ревнитељ за отачка предања, за закон, постаје и остаје до дан-данас највећи ревнитељ и проповједник Цркве Христове, мисионар, покретачка сила Цркве. Ако је Петар онај камен на коме стоји Црква, који је чува у искушењу да се не помјери, онда је Павле главна покретачка сила Цркве која је градила, стројила и физички здања цркве, али нарочито та духовна здања у срцима људи. Та два проповједника, велика ревнитеља, Божја човјека, богоугодника, чудотворца, Црква нам данас показује као примјере, да се угледамо на њихову вјеру и ревност, казао је владика Кирило.

На крају Литургије благосиљан је и преломљен славски колач у част Светих апостола Петра и Павла, послије којега су се сабранима обратили изабрани Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и Митрополит кемеровски и прокопијевски  Аристарх.

– Овај празник нас грије свјежином свете апостолске вјере, коју су Свети апостоли послије Христовог Васнесења и Силаска Светога Духа на њих, када су се обукли у силу са висине, проширили кроз цио васиони свијет. То сјеме које су посијали Свети апостоли ниче и цвјета, напредује и доноси свете плодове кроз сву историју. Народ овога краја на овај велики празник долази да прослави Свете апостоле и нашега оца Светога Петра Цетињскога, јер је Светога Петра Цетињскога поистовјетио са апостолима те их на овај свети празник подједнеко слави. Велика је наша радост што у овом петровданском сабрању учествује и Високопреосвећени Митрополит кемеровски и прокопијевски  г. Аристарх, који је више пута долазио у Црну Гору, посјећивао је и блаженопочившег митрополита Амфилохија и Епархију будимљанско-никшићку и предводио литију за празник Светога Василија Острошког у Никшићу. Учиниио је много за повезивање Црне Горе са његовом Епархијом. Наша Цетињска богословија се побратимила са богословијом у његовој Митрополији. Иако је наш драги Владика у далеком Сибиру, својом љубављу учинио је његов народ и његову епархију нама веома блиском, и то је велика радост. Из хладног Сибира дошла нам је топлина вјере и љубави, доброте и братског осјећања, које не могу  раздвојити никакве границе, јер у вјери граница нема. Вјера је апостолска, васељенска, саборна”, поручио је изабрани митрополит Јоаникије који је поздравио и г. Владислава Масленикова, амбасадора Руске Федерације у Црној  Гори, истичући да његово присуство  празник чини још радоснијим.

– Право је задовољство срести таквога човјека и дипломату. Велика нам је радост што је са нама. Преко митрополита Аристарха и Његове Екселенције амбасадора Владислава Масленикова данас је овдје присутна и руска држава и Руска Православна Црква. Црна Гора треба да памти старе освештане везе са Русијом и не треба да заборавља и ми тиме не промовишемо никакву политику, него промовишемо братску љубав и обнављамо памћење. На такав начин градимо и будућност. Митрополит Аристарх је први архијереј неке од помјесних Цркава који нас је посјетио након упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, а то није случајно. Вашу љубав смо имали прилике да осјетимо, и никада се нисмо, иако смо доста далеко географски, раздвојили већ дуги низ година, откад сте дошли први пут у Црну Гору. Хвала Вам на доласку, љубави, доброти. Хвала Вам што сте данас заједно са нама узнијели своје свете молитве Господу, што сте началствовали службом и што сте нам донијели радост и својим служењем и својим присуством. Нека је благословен онај који долази у име Господње, и сада и у убудућа времена. Амин, казао је владика Јоаникије.

У спомен на  сусрет поред деснице Светог Јована Крститеља, изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је уручио Митрополиту кемеровском и прокопијевском г. Аристарху икону Светог Јована Крститеља: – Он који нам својом руком указује на Царство небеско, да и Вама и Вашој пастви буде руководитељ према Царству небеском. Амин, Боже дај и на многаја љета, казао је владика Јоаникије.

Високопреосвећени Митрополит кемеровски и прокопијевски  г. Аристарх је на крају заблагодарио на топлом дочеку и лепим речима, благословио је све сабране и владици Јоаникију уручио икону на дар. Петровданско сабрање у Цетињском манастиру је настављено за трпезом љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести

Повезане вести