Промоција архимандрита Прокопија (Тајара) у доктора теолошких наука

Published On: 10/03/2022

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије присуствовао је 10. марта 2022. године у Ректорату Универзитета у Београду свечаној промоцији новог доктора наука архимандрита Прокопија (Тајара) из Антиохијске Православне Цркве.

Архимандрит Прокопије је докторски рад на тему „Литургијска теологија дела Захарије Орфелина Против папства римског (ПБ Рс 214) у контексту конфесионално-полемичке литературе Карловачке митрополије XVIII века“ одбранио 10. априла 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Након поздравног слова Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија присутнима је научно стваралаштво архимандрита Прокопија представио његов ментор протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић. Новом доктору теолошких наука диплому је уручио ректор Универзитета у Београду др Владан Ђокић.

Свечаној промоцији присуствовали су преосвећена господа епископи бачки Иринеј, крушевачки Давид, марчански Сава и топлички Јеротеј, декан Православног богословског факултета протојереј проф. др Зоран Ранковић, проректор Универзитета у Београду проф. др Бранислав Боричић и професори Православног богословског факултета протојереј-ставрфор Зоран Крстић, јереј Србољуб Убипариповић и ђакон Драган Радић и ђакон Владислав Таталовић.

У поздравном слову Патријарх српски г. Порфирије је истакао:

-Православни богословски факултет Универзитета у Београду представља једну од најважнијих образовних институција у српском народу зато што је то простор и место где се људи образују, васпитавају у пуном смислу те речи, и у оном изворном свом смислу, библијском. Чињеница да је и Богословски факултет не само део Универзитета, него и један од оснивача, показује чињеницу да Црква разуме значај Универзитета и да је у исто време свесна да је то простор из којег долазе људи који заузимају најважније функције у једном друштву. Зато је важно да је Универзитет, дозволите ми да кажем, опет у пуном смислу те речи и духовна установа. Кад кажемо духовна установа ми ни на који начин не маргинализујемо техничка и практичка знања, па и теоретска знања, из разних области, него хоћемо да кажемо да је Универзитет место у којем се и учимо и васпитавамо у врлини, која је – и треба да буде – граница унутар које се свако знање креће. У том смислу Универзитет јесте и простор и могућност за креативност сваког појединца, али свакако и простор у којем се васпитавају и уче људи који ће чинити добробит једној заједници, у овом случају нашој.

-Хвала вам, господине ректоре, на топлим речима, на свему што до сада чините за Универзитет и уопште, али и на чињеници да осећате и разумете ово што сам рекао и више од тога. И ви лично, као и господин проректор и сви и који раде на Универзитету, можете рачунати у пуном смислу на искрену спремност за сваку врсту сарадње и подршку свему што је на корист овог народа, на корист државе, али и на корист свих људи. Са једне стране, наш Богословски факултет је део Универзитета, али и шире од тога. То што смо овде епископи и моја маленкост присутни, говори да колико год је важно за једну државу, нећете замерити ако ћу рећи, у најмању руку толико а можда још за нијансу више је важно за Цркву да постоји Универзитет и да он служи добру, закључио је патријарх Порфирије.

Уследило је слово протојереја-ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића којим је представљено научно стваралаштво архимандрита Прокопија:

-Ваша Светости, ваша преосвештенства, уважена господо, господине ректоре, господине проректоре, поштоване колеге, велика ми је част што данас могу да на овом значајном месту, које је након низа својих знаменитих претходника, попут епископа Висариона Павловића, утемељио јеромонах Доситеј Обрадовић, вашој пажњи и љубави представим докторску дисертацију архимандрита Прокопија Тајара, једног од секретара и блиских сарадника Његовог Блаженства Патријарха антиохијског г. Јована. Прокопије, у миру Туфик, Тајар рођен је 1982. године у Сафити, једном од већих градова Тартуса, покрајине западне Сирије. Са благословом Митрополита аркадијског Василија, у 25. години живота долази у Србију да на Православном богословском факултету Универзитета у Београду изучава свештено богословље и то, вредно и са успехом, чини како на основним тако и на мастер студијама које завршава академске 2014/2015. године. Исте године уписао је докторске студије, а 10. априла 2021. године, пред комисијом у саставу: проф. др Владимир Вукашиновић, ментор, проф. др Србољуб Убипариповић и проф. др Владимир Симић, одбранио је докторску дисертацију под називом „Литургијска теологија дела Захарије Орфелина Против папства римског (ПБ Рс 214) у контексту конфесионално-полемичке литературе Карловачке митрополије XVIII века“. Архимандрит Прокопије је за оквире свог докторског истраживања одабрао област литургичког и догматског богословља, узајамно испреплетене и нераздвојиво повезане, које је тематски контекстуализовао у оквире конфесионално-полемичке литературе Карловачке митрополије 18 столећа, поготово у славном делу Против папства римскога Захарије Орфелина.

-Литература о Орфелину је у српској култури обимна и богата. О њему су писане дисретације, студије и монографије. Међутим, o Орфелиновом богословљу је мало тога било речено. Отац архимандрит Прокопије се подухватио значајног и нимало лаког посла да ту празнину надопуни и са успехом га завршио. Није на одмет рећи да му је за то било потребно не само знање српског језика него и овладавање славеносрпском језичком варијантом 18. столећа и његовим писмом канцеларијским или грађанским брзописом – „скорписом“ како га је, у својој Калиграфији, назвао сам Орфелин. Тиме се колега Тајар учланио у упозоравајуће малу породицу оних који то писмо данас могу да читају. На крају ваља рећи и ово. Истраживања оца Прокопија, крунисана докторском дисертацијом, нису обогатила само њега и нису само њему донела разнородна духовна, интелектуална и образовна блага. Она представљају стварни допринос како српском богословљу тако и целокупној српској култури. Захваљујући њима, речи на почетку овог излагања поменутог Орфелиновог савременика, јеромонаха Доситеја Обрадовића, да се Захарије Орфелина име неће међу родом (српским) заборавити, постају не само тачне него и могуће, закључио је протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић.

Повезане вести