Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа

Објављено: 5 марта, 2021Прегледано: 15

Наставак сарадње протонамесника Миломира Тодоровића из јагодинске Црквене општине и Наде Димитријевић, вишег дипломираног библиотекара из Завичајног одељења градске библиотеке у Јагодини, крунисан је крајем 2020. године још једним важним пројектом.

Публикација Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа објављена је са благословом Епископа шумадијског г. Јована. Издавач ове књиге је Народна библиотека Радислав Никчевић из Јагодине.  После увода, представљен је табеларни приказ старих рукописних књига, затим је дат опис рукописних књига са врло добрим репродукцијама, следе одељци према географском дефинисању рукописних и старих књига (по општинама Поморавског округа: Јагодина, Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац, Ћуприја). Као што се примећује сада је рад, за разлику од прошлогодишњег, проширен на, поред Шумадијске, још две епархије (Браничевску и Крушевачку). Епископи Игнатије и Давид благословили су труд и рад ово двоје истраживача на територији својих епархија.

Каталог Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа представља резултат позитивног односа према ширем локалном културном наслеђу и даје значајан допринос проучавању старе српске рукописне и штампане књиге уопште.  Рецензент публикације био је др Жарко Војновић, начелник одељења за библиографију Народне библиотеке Србије,  а редактор др Владан Тријић, начелник Одељења за археографију Народне библиотеке Србије , док је стручни сарадник био презвитер др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Ова публикација је заправо каталог старих рукописних и штампаних богослужбених, црквених и осталих књига које се налазе у манастирима, црквама, установама и приватним библиотекама на поменутој територији. Пројекат је финансиран и подржан од стране Министарства културе у оквиру конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката из области откривања, прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновања, заштите, представљања, интерпретације, коришћења и управљања старом и ретком библиотечком грађом у 2020. години.

Ово је важна збирка која доноси податке о књигама, који могу да буду третирани као историјски извори, а то су: рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског језичког периода закључно са 18. веком, као и рукописне књиге настале до 1867. године на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском народном језику; штампане књиге, периодичне и друге публикације објављене на славеносрпском језику, рускословенском (у српској употреби), и српском језику до 1867. године. Додатак библиографском опису чине и власнички записи и белешке на маргинама нађених књига о историјским подацима, али и подацима о личностима из тог доба, монасима и свештеницима који су служили у том периоду и користили те књиге.

Треба споменути да су домети овог мукотрпног, али корисног, истраживања закључци да су пописана и архиографски обрађена 23 рукописа, да се највредније рукописно наслеђе чува у манастиру Манасији (Минеј за септембар из 16. века), али и преписи књига из 18. и са почетка 19. века; затим и у манастиру Каленићу у ризници Епархије шумадијске се чува, као највреднији, Минеј за фебруар из 16. века из манастира Вољавча, али и јединствени коптски рукопис на пергаменту из 18. века: Молитвени свитак.

Из пописа се види богатство тема и учешће духовне литературе у креирању српске културе у 18. и 19. веку. Објављени подаци о различитим књигама могу да буду мултидисциплинарно корисни у оквиру научне методологије и зато је ова публикација посебно важна и потребна, јер може да послужи и као образац за даља истраживања у свим српским земљама, јер оваквим трудом се од заборава може отргнути многа заборављена културна баштина Срба.

ђакон др Ивица Чаировић,
Православни богословски факултет Универзитетa у Београду

Најновије вести

Повезане вести