Светонемањићка и преднемањићка писменост и њен значај за српски народ данас

Published On: 23/08/2021

У порти храма Вазнесења Господњег на Топлој 21. августа 2021. године одржано је седмо по реду вече манифестације „Трг од ћирилице“. Тема вечери била је „Светонемањићка и преднемањићка писменост и њен значај за српски народ данас“, а предавачи су били проф. др Виктор Савић, вандредни професор Филолошког факултета у Београду, и проф. др Јелица Стојановић, редовни професор Филозофског факултета у Никшићу. „Човјек је биће континуитета и искуства, а не биће вјечитих промјена и нових почетака“, поручено је у уводу вечери.

Предавачи су публици представили развој писма и писмености српског народа која започиње мисијом Свете браће Кирила и Методија у Моравску 863. године, а затим се преко њихових наследника шири и у српским крајевима. О преднемањиком периоду српске писмености говорио је проф. др Виктор Савић. Он је приказао развој писма, глагољице и ћирилице, од периода Свете браће до периода Светог Саве. У свом излагању, он се осврнуо на мисију Светог Методија у панонској области, али и о наставку те мисије, након његове смрти, коју су спровели његови ученици, петочисленици. „Из времена Свете браће потекле су многе књиге, али заправо ни једна до нас није дошла у неизмењеном облику. Све су оне знатно промењене током времена.“

Потом је предавач споменуо неколико ћириличних споменика који се данас чувају у Јерусалиму, Палестини и на Синају, а који су по настанку старији од Мирослављевог Јеванђеља. Професор је приказао ослањање Светог Саве и Светог Симеона на палестинску праксу и њихову бригу према манастирима у Јерусалиму. Сам Свети Сава био је сабрат Лавре Светог Саве Освећеног, а и Сава и Симеон узели су у монаштву палестинска имена. Из свега поменутог није чудно одакле толики број ћириличних споменика управо на тлу Палестине.

„И Сава и Симеон бирају сиријско-палестинска имена. Они бирају имена која њих као монахе везује за Исток. И тако утемељитељи наше Цркве, али и наше нације, један у дванаестом, а други, прелива се у тринаести век, врло рано, опредељују се за Царство Небеско. Косовски бој, Лазарев завет, он уствар долази у тој вертикали. Он је само други израз онога што је већ раније било одлучено и прихваћено. Ми смо се већ определили за Јерусалим“, закључио је предавач.

Малишани Јован и Мрија Плеша увеличали су вече својим анђелским гласовима.

Проф. др Јелица Стојановић, у свом излагању говорила је о светосавском и немањићком наслеђу у Црној Гори и однос према том наслеђу данас. Она је у свом излагању представила низ споменика који се данас чувају, а који су настали у периоду Светог Саве или непоследно након његовог упокојења, као што су Иловачка крмчија, натписи на манастиру Морача… Ови натписи вековима сведоче да јетериторија данашње Црне Горе одувек везана за Светог Саву и немањићку традицију, али и да је немогуће замислити данашњу Црну Гору без те традиције.

„Последљих деценија, званична Црна Гора се покушава одрећи светосавског наслеђа, или га, што је још теже  фалсификовати и кривотворити, претворити у несрпско. Последњих петнаест година се нарочито интезивно радило на промјени идентитета Црне Горе и њене историје“, поручила је проф. Стојановић, која је потом приказала развој култа Светог Саве који се до већ од 13. века прославља на територији данашње Црне Горе.

„Како нам свједочи споменичка грађа, рукописи и натписи, сви најстарији споменици, који су са простора данашње Црне Горе, било у форми, било у садржају, повезани су са Немањићима и немањићком традицијом“, један је од закључака скупа..

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести

Повезане вести