Светосавска академија у Херцег Новом: Свети Сава је свуда присутан

Published On: 31/01/2022

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско приморски г. Јоаникије благословио је 27. јануара 2022. године традиционалну Светосавску академију у дворани Парк у Херцег Новом.

-Свети Сава није случајно изабран од толико великих људи у српском роду да буде заштитник и покровитељ свих српских  школа, које је и Црна Гора његовала нарочито крајем 19. и почетком 20. вијека, али и у другим областима гдје је српски народ живио, и у Србији,  Аустроугарској и у дијаспори. И тако је остало до дана данашњег осим у Црној Гори. Ми имамо чудесан феномен, имамо светосавске академије у Црној Гори које се одржавају и по неколико дана, углавном цијелу недељу дана трају светосавске свечаности и видимо да је Свети Сава свуда присутан,  а то се види по обичајима, по моралу и по топонимима, а посебно по нашим светињама. И у духовности и образовању и култури умјетности скоро да нема области живота коју Свети Сава није унапредио, казао је митрополит Јоаникије.

-Треба да подсјетимо, пошто смо имали велике неспоразуме са нашим властима уназад двије године због правног положаја Српске Православне Цркве у Црној Гори и чудо је тиме веће. Ми од Светог Саве његујемо односе између Цркве и државе. Његов Номоканон, односно Законоправило или Крмчија управо уређује односе између Цркве и државе, даје сваки поредак и Цркви и држави, а посебно обраћа пажњу на однос између Цркве и државе. И тада су биле одвојене надлежности иако није била Црква одвојена од државе, то је тек новије вријеме, али су се знале надлежности и Цркве и државе. Била је остварена сарадња, а то је све Свети Сава уредио на основу византијског права, да буде синхронија, јер и Црква и држава се баве народом, закључио је митрополит Јоаникије.

-Новљанима се испунила велика жеља, када се 1858. године отворила Српска поморска закладна школа у Србини. Она је добила своју заставу. Била је то црвено-плаво-бијела тробојка са ликом Светог Саве и натписом Покажите да сте српске мајке дјеца и ходите стопама овог светитеља. У писму патријарху Јосипу Рајачићу на Преображење 1870. године предсједник херцегновске општине и чувени поморски капетан, први Јужни Словен који је запловио ријеком Мисисипи, Стефан Милашиновић и топаљски парох Христифор Ломбардић Светог Саву називају просветитељем и заштитником народа српскога, а када је основана Епархија бококоторско-дубровачка покровитељ је био Свети Сава. На школи и задужбини Николе Гојковића у Мокринама налази се рељеф Светог Саве, рад чувеног мајстора Станка Лепетића, подсетио је публициста Небојша Рашо и додао:

-Новски и бокељски Срби увијек су ишли стазом Светог Саве, а то није било нимало лако. То нам говоре и два догађаја који ове године навршавају значајну годишњицу: 300 година од прогона епископа Стефана Љубибратића и 200 година од хапшења и мучеништва Кирила Цвјетковића. На Сретење 1719. године патријарх Мојсије Рајовић хиротонисао је Стефана Љубибратића за епископа. Услиједили су притисци на млетачку власт, надбискупа барског Вицка Змајевића који су, упркос подршке коју су владици дали локални католици, довели до протјеривања Стефана Љубибратића 1722. године, До пада Венеције, она није дозволила постављање другог епископа за западну Боку и Далмацију. Све су то новски православни Срби издржали и одупрли се покушајима да се потчине унијатском филаделфијском епископу. Тек 1810. године добили су, политичком вољом француског завојевача, епископа Бенедикта Краљевића. Лични секретар Краљевића, протосинђел Кирило Цвјетковић разоткрио је владичину намјеру да поунијати Србе у Далмацији, што је довело до хапшења и затварања Кирила Цвјетковића под лажном оптужбом 1821. године. Осуђен је на 20 година робије, али и након одслужене казне, притворен је у манастиру Бездин и никад више није угледао своје Баошиће, Савину и Боку Которску. Али није Свети Сава у Боки само на иконама и фрескама, и у осам храмова њему посвећеним. Он је у нашим домовима, школама и задужбинама, на нашим славама. Свети Сава је са нама кроз осам вјекова борбе за очување православне вјере, српског имена, ћирилице, кроз школство на српском језику. Свети Сава је био са нама у литијама за одбрану светиња, он је вечерас са нама, поручио је беседник и подсетио на историјат хора коме су Новљани 1932. године дали име Српско православно црквено пјевачко друштво Свети Сава:

-Остали су достојни предака који су сачували огањ вјере, сјећање и поштовање Светог Саве у много тежим временима. У правилнику друштва је записано: „Задатак је овом Српском православном црквеном и пјевачком друштву Свети Сава да његује црквено појање у цркви, да приређује духовне концерте, да обилази по свима мјестима о црквеним славама у циљу да се црквено појање што више у народу одњегује. Поред црквеног, може се друштво бавити и са народним и свјетовним појањем, и да даје такове концерте“. Већ 1932. године хор је примио похвалу за наступ од митрополита Гаврила Дожића. Убрзо је постао познат и цијењен у Херцег Новом и окружењу. Наступало је у Котору, Будви и Мостару под диригентском палицом Ивана Лазарова, касније протосинђела Иринеја Крстића, који је 1944. године кренуо на, како су га звали, „зли пут“ са митрополитом Јоаникијем и убијен је у Словенији. Хор је пролазио судбину српског народа и Српске Цркве. Тако је било 1941. године када је хор престао са активним наступима и након 1945. године када је постепено обустављао рад. Рад обнавља тек 1990. године у подручју пароха староградског Ђорђа Оровића и радом диригента Петра Ракића. Преданошћу и залагањем хориста разних занимања и генерација, хор је започео са одговарањем на литургијама, учешћем на концертима и њиховим организовањем, као и на многим културним манифестацијама. 2002. године основан је дјечји хор Свети архангел Михаило под диригентском палицом Иване Комненовић, а кум је био блажене успомене митрополит Амфилохије Радовић, тако да и овај мали хор обиљежава мали јубилеј – 20 година рада. Петра Ракића су наслиједили Биљана Цицак, Славица Секулић, Јелена Поповић и Сања Радовић, док су дјечји хор водили Славица Секулић, Анита Поповић, Сања Радовић и јереј Јован Васић. Хор је дао допринос у борби за очување наших светиња, одговарајући на сваки молебан и учествујући у свим литијама у нашем граду, као и на Тројичинданском, Светостефанском, Световасилијевском сабору. Српско православно црквено пјевачко друштцво Свети Сава за девет година рада прије Другог свјетског рата, од 1932. до 1941. године, и 23 након обнове рада, од 1999. до 2022. године, стекао је завидну умјетничку репутацију. Оставило је неизбрисив траг у историји Српске Православне Цркве у Херцег Новом и Боки Которској, али и у  културном животу нашега града. За то су заслужне генерације хоровођа и хориста који су великим радом и залагањем дошли до жељеног успјеха.

Председник СПКД „Просвјета“ Оливера Доклестић уручила је повељу за животно дело васпитачици Мири Фемић, захвалницу Никши Гојковићу и награде ученицима који су побиједили на литерарном конкурсу на теме „Знам ко је био Свети Сава“ и „За љубав нашем светитељу Сави“. Жири је за најбоље одабрао један прозни и три поетска рада.

У програму академије наступили су црквени хорови:   Свети Сава   из Херцег Новог,  Свети Василије Острошки  из Кумбора, Рождество Христово из Бијеле, под диригентском п  алицом Маријеле Милановић и Сање Радовић. Деца са веронауке из Херцег Новог, Сушћепана и Ђеновића представила су се песмама и рецитацијама о Светом Сави, а етно солисткиња Марија Видаковић песмом „Света Анастасија“. Наступио је Душан Тадић и део његове клапе Кастел Нуово, а са хармоником инструменталиста Босиљка Кулишић Чавић, професор Музичке школе у Херцег Новом. Учествовао је дечији хор „Цвркутићи” под диригентском палицом Лидије Ивановић, Месна музика Ђеновић и деца из школе рецитовања Црквене општине топаљско-херцегновске, руководиоца Александре Миљанић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести

Повезане вести